Kompanija Kaspersky objavila je izveštaj o zloupotrebi omogućenoj tehnologijom (tech-enabled abuse). Zasnovan je na globalnom istraživanju, koje pokazuje da je 45,7% ispitanika doživelo najmanje jedan oblik toga tokom prethodnih 12 meseci. Ipak, samo 32% ljudi tačno razume značenje ovog pojma. Pa bi najlogičnije pitanje bilo – prepoznajete li zloupotrebe tehnologijom, jer većina, čak ni napadnutih, to ne ume.
Ali, hajde da krenemo redom…
Izveštaj takođe sadrži analizu ponude usluga uhođenja na dark vebu, kao i ključne uvide u razvoj pretnji povezanih sa stalkerware softverom. Ovom vrstom zloupotrebe napadnuto je tokom perioda 2024–2025. više od 34.000 korisnika.
Istraživanje koje je sproveo Kaspersky interni centar za istraživanje tržišta bavi se fenomenom zloupotrebe posredstvom tehnologije. Analizira njenu rasprostranjenost i uticaj u različitim regionima sveta. U istraživanju je učestvovalo ukupno 7.600 ispitanika. Obuhvaćene su zemlje uključujući Austriju, Brazil, Kinu, Kolumbiju, Francusku, Nemačku, Grčku, Indiju, Indoneziju, Italiju, Maleziju, Meksiko, Maroko, Portugal, Rusiju, Španiju, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države. I Srbija je bila među njima. Fokus istraživanja bio je na razumevanju iskustava osoba koje su izložene zloupotrebi posredstvom tehnologije putem digitalnih platformi.Bottom of Form
Šta su zloupotrebe tehnologijom
Zloupotrebe omogućene tehnologijom (tech-enabled abuse), poznate i kao zloupotrebe posredstvom tehnologije (technology-facilitated abuse), podrazumevaju nasilno ili zlonamerno ponašanje koje se sprovodi ili pojačava upotrebom digitalnih tehnologija kao što su pametni telefoni, društvene mreže ili onlajn platforme. Obuhvata širok spektar aktivnosti. Od onlajn uznemiravanja i društvenog isključivanja, do sajber-uhođenja (cyberstalking), lažnog predstavljanja i neovlašćenog nadzora.
Ovakva ponašanja često ne ostavljaju fizičke dokaze i duboko su integrisana u svakodnevnu digitalnu komunikaciju. Zbog toga mnogi korisnici ih ne prepoznaju kao oblik zloupotrebe. Kao posledica toga, štetne radnje mogu biti normalizovane ili zanemarene.
„Zloupotreba omogućena tehnologijom još uvek nije široko prepoznata kao posebna kategorija nasilja. Delom je to zato što ne postoji zajedničko razumevanje onoga što obuhvata, što ovo istraživanje veoma jasno pokazuje. Nedostatak jasnoće znači da mnoga iskustva ostaju neimenovana, neprijavljena i bez odgovarajuće podrške. Bez zajedničkog okvira teško je proceniti razmere problema. Ili makar na njega efikasno odgovoriti“, izjavila je dr Leonie Maria Tanczer, vanredna profesorka na UCL Computer Science i rukovodilac Laboratorije za istraživanje roda i tehnologije.
Ko razume ovaj pojam, a ko baš i ne…
Prema globalnom istraživanju koje je sproveo Kaspersky, 32% ispitanika izjavilo je da zna šta znači zloupotreba posredstvom tehnologije (technology-facilitated abuse). Istovremeno, 45,7% ispitanika navelo je da je tokom prethodnih 12 meseci doživelo najmanje jedan oblik takve zloupotrebe. Razlika između ova dva podatka – trećine ispitanika koji poznaju termin i gotovo polovine onih koji su ga iskusili – ukazuje na značajan jaz u informisanosti. Ovo sugeriše da se mnogi ljudi susreću sa oblicima zloupotrebe posredstvom tehnologije, a da ih ne prepoznaju kao takve.
Istraživanje pokazuje da zloupotreba omogućena tehnologijom nije ograničena na pojedinačne incidente. Među osobama koje su je doživele na globalnom nivou, ispitanici su se u proseku susreli sa 2,7 različitih oblika zlostavljanja. Najčešća pretnja bilo je blokiranje i isključivanje iz komunikacije sa namerom nanošenja štete (16,7%). Dodatno, 15,1% ispitanika prijavilo je primanje uvredljivih ili nepristojnih poruka.
Ispitanici iz zemalja kao što su SAD i Indija prijavili su veću izloženost višestrukim oblicima zloupotrebe. Ljudi u pojedinim delovima Evrope i Azije ređe su prepoznavali ili prijavljivali takva iskustva.
Istraživanje je takođe pokazalo da je gotovo 8,5% ispitanika bilo žrtva digitalnog uhođenja. Tačno 5,4% prijavilo je da je bilo izloženo doksovanju (doxing) – neovlašćenom objavljivanju ličnih podataka na internetu. Rizik od ovakvih oblika zloupotrebe dodatno potvrđuje kontinuirano promenljivo okruženje sajber pretnji. Stručnjaci iz odeljenja Kaspersky Digital Footprint Intelligence (DFI) identifikovali su rastući ekosistem usluga za doksovanje koje se nude na forumima dark veba po cenama od 50 do 4.000 američkih dolara, kao i napredne alate za nadzor koji omogućavaju praćenje pojedinaca ili prikupljanje njihovih ličnih podataka – tzv. stalkerware.
Stalkerware i šta je tačno ova vrsta napada
Termin stalkerware odnosi se na softverske programe, aplikacije i uređaje koji omogućavaju osobi da tajno nadzire privatni život druge osobe putem njenog mobilnog uređaja. Zlostavljač može daljinski pratiti praktično sve aktivnosti na uređaju žrtve. Među njima su pretrage interneta, geolokacija, tekstualne poruke, fotografije, glasovni pozivi i mnogo toga drugog.
Kaspersky kontinuirano prati razvoj stalkerware softvera i srodnih pretnji. Prema podacima kompanije, tokom 2024–2025. više od 34.000 korisnika bilo je pogođeno stalkerware pretnjama. Time je ukupan broj žrtava u prethodnih pet godina dostigao 127.000 korisnika širom sveta. U tom periodu Kaspersky je identifikovao 33 do tada nepoznate porodice stalkerware softvera. Ovo ukazuje na kontinuiran razvoj ove vrste pretnji, a pogođeni korisnici registrovani su u više od 160 zemalja. Rusija, Brazil i Indija su tokom 2025. godine, kao i prethodnih godina, bile među tri najugroženije države.
„Stalkerware svako sa internet konekcijom može lako preuzeti i instalirati. To omogućava počiniocima da daljinski pristupe pametnom telefonu žrtve sa bilo koje lokacije. Kako softver radi u pozadini i nije vidljiv, većina žrtava uopšte nije svesna da se svaki korak i aktivnost nadziru. Zato je izuzetno važno znati kako prepoznati ovakve aktivnosti. Važno je znati i šta učiniti ukoliko posumnjaju da su meta uhođenja“, poručuje Tatjana Šiškova iz Kaspersky GReAT tima.
Kompletan izveštaj dostupan je na zvaničnoj adresi.
Važno je prepoznajete li zloupotrebe tehnologijom, ali i kako se zaštititi
Prepoznajući rastuće rizike koje predstavlja stalkerware i potrebu za koordinisanim odgovorom na ovaj oblik zloupotrebe, Kaspersky je jedan od suosnivača Coalition Against Stalkerware. Međunarodna radna grupa okuplja privatne IT kompanije, nevladine organizacije, istraživačke institucije i organe za sprovođenje zakona sa ciljem borbe protiv sajber-uhođenja i pružanja pomoći žrtvama onlajn zlostavljanja.
Preporuke za potencijalne žrtve stalkerware softvera
- Razmotrite korišćenje pouzdanih bezbednosnih alata za otkrivanje potencijalnih pretnji. Funkcija Who’s Spying on Me u Kaspersky Android aplikacijama može identifikovati stalkerware, sumnjive aplikacije sa mogućnostima nadzora, pa čak i nepoznate Bluetooth uređaje koji mogu služiti za praćenje bez internet veze. Takvi alati mogu upozoriti na softver koji tajno pristupa osetljivim podacima, uključujući lokaciju, poruke, istoriju poziva, aktivnosti pregledanja interneta ili unose sa tastature.
- Nemojte odmah uklanjati sumnjivi stalkerware. To može upozoriti počinioca i povećati rizik po vašu bezbednost. Najpre procenite situaciju i obratite se organizaciji za podršku.
- Za kontaktiranje službi za pomoć, pretragu informacija ili komunikaciju o svojoj situaciji koristite bezbedan uređaj. To je onaj za koji ste sigurni da nije pod nadzorom.
- Obratite pažnju na upozoravajuće znakove. Neuobičajeno brzo pražnjenje baterije, neobjašnjivo povećanu potrošnju mobilnih podataka, novoinstalirane aplikacije koje ne prepoznajete… Ili čak uključenu opciju „Unknown Sources“ („Nepoznati izvori“) za dozvolu za instalaciju aplikacija.
- Zaštitite svoje naloge snažnim i jedinstvenim lozinkama. Lozinke menjajte sa uređaja za koji znate da nije kompromitovan.
- Obratite se organizaciji za podršku žrtvama porodičnog nasilja ili stalkerware pretnji radi individualnih saveta. Najbližu organizaciju možete pronaći putem internet stranice Coalition Against Stalkerware.
A, vi – prepoznajete li zloupotrebe tehnologijom? Pišite nam u komentarima!
