Svedoci smo da veštačka inteligencija više nije budućnost, već sadašnjost koju živimo. Sve češće se opisuje kao pokretač nove industrijske revolucije. Od automatizacije proizvodnje i optimizacije logistike, do analize ogromnih količina podataka u realnom vremenu, AI obećava efikasnije tokove rada, manje grešaka i značajne uštede resursa. Ipak, pogledajmo Kako AI unapređuje tokove i rasipa ih, ako niste dovoljno obazrivi.
Ekipa Tecor Consulting, baveći se LEAN-om kao filozofijom unapređenja, vidi AI kao unapređenje. Ipak, dok koristi postaju vidljivije, otvara se neprijatno pitanje. Da li AI, paralelno sa unapređenjem efikasnosti, stvara i nove oblike rasipanja?
Pozitivni efekti
Sa jedne strane, pozitivni efekti su nesporni. U industriji i transportu, AI zasnovani algoritmi mogu precizno da predvide potražnju, optimizuju zalihe i smanje nepotrebnu proizvodnju. Svako unapređenje počinje od uvida u trenutno stanje, a za to, kao i za praćenje napretka potrebni su nam podaci, bilo da su to učinci rada, efikasnost proizvodnje, vreme transporta, troškovi rasipanja, ali i subjektivne ocene korisnika.
I ovde leži glavna prednost veštačke inteligencije, obrada tih podataka i optimizacija tokova procesa pomoću istih. Na prvi pogled, čini se da veštačka inteligencija vodi ka racionalnijem i održivijem upravljanju resursima.
Mogući problemi
Međutim, ispod površine pojavljuju se i mogući problem kao i manje vidljivi troškovi. Razvoj i primena sistema veštačke inteligencije zahtevaju ogromnu računarsku snagu. Data centri koji pokreću savremene modele troše velike količine električne energije. Samim tim njihovo korišćenje može da košta više. Tako se, paradoksalno, tehnologija koja pomaže u optimizaciji potrošnje u jednom sektoru može pretvoriti u izvor rasipanja u drugom, a na krajnjem korisniku će da ostane da te troškove pokrije.
Pomenuta je važnost prikupljana podataka u cilju unapređenja. I ovde može da leži jedan od problema upotrebe veštačke inteligencije. Ukoliko hranimo AI smećem, kao izlaz ćemo dobiti to isto smeće upakovano u džak. Možda će manje da se oseća, ali je to i dalje smeće. VI još uvek nije na tom nivou da rasuđuje šta je bitno, a šta ne. Prostije rečeno – mi smo ti koji moramo da damo vođice algoritmu.
Još jedan oblik rasipanja ogleda se u hiperprodukciji sadržaja. AI zasnovani alati mogu u sekundama da generišu tabele, grafikone, tekstove, slike i video. Iako to demokratizuje proizvodnju sadržaja, istovremeno dovodi do zasićenja informacijama. Rezultat je informacioni otpad – sadržaj koji troši pažnju, servere, energiju, a brzo gubi vrednost.
Pitanje ljudskih resursa
Tu je i pitanje ljudskih resursa. Automatizacija može smanjiti potrebu za određenim zanimanjima, ali istovremeno stvara poslove koji zahtevaju visokostručna znanja. Ako se društvo ne prilagodi dovoljno brzo, dolazi do rasipanja ljudskog potencijala. Ljudi čije veštine postaju zastarele ostaju van tokova, dok se istovremeno oseća manjak stručnjaka u novim oblastima. Na kompanijama ostaje da svoj kadar prilagode novonastaloj situaciji i da unapređuju ljude ka kreativnim, umesto ponavljajućim, dosadnim zadacima.
Ključni izazov, dakle, nije u samoj tehnologiji, već u načinu njene primene. Veštačka inteligencija može biti alat za racionalizaciju i održivi razvoj, ali samo ako se koristi promišljeno. U suprotnom, postoji rizik da ćemo, u želji za brzinom i produktivnošću, stvoriti nove oblike rasipanja – energije, informacija i ljudskog rada. Veštačka inteligencija sama po sebi nije ni rešenje ni problem.
AI je ipak samo alat
Taj tekst je napisan pomoću veštačke inteligencije, jer bilo bi neumesno da pričamo o benefitima, a da je ne koristimo. Isto tako bilo bi neodgovorno da smo samo kopirali/nalepili tekst koji je proizvela ona sama. Koliko god AI postaje napredna i dalje je samo alat, a od nas zavisi kako ćemo taj isti alat da koristimo. Baš je zato važno da znate Kako AI unapređuje tokove i rasipa ih…
Tekst priredio Miloš Petrović, konsultant i trener, Tecor Consulting
