Verovatno ste već čuli izraz brain rot. Uostalom, to je čak bila reč godine po izboru Oksforda za 2024. godinu. Moguće je da ste brain rot tj. truljenje mozga i sami doživeli posle višesatnog skrolovanja TikTok ili Instagram mrežom. Iako nastao kao internet sleng, stručnjaci za mentalno zdravlje ističu da se iza tog pojma krije ozbiljan problem. Problem beskonačnog skrolovanja, odnosno doomscrolling je sve češći u celom svetu.
Posledice ne podrazumevaju samo izgubljeno vreme. Istraživanja su pokazala da brain rot dovodi do emocionalne otupljenosti, kognitivnog preopterećenja i negativne slike o sebi. Nekontrolisan doomscrolling i zombie scrolling dovode do psihološkog stresa, anksioznosti, pa čak i depresije.
Nauka nam objašnjava zašto sve ovo na nas ostavlja osećaj iscrpljenosti, anksioznosti i nemogućnosti da se skoncentrišemo. I nudi nam konkretne savete i smernice da ih prvo smanjimo, a posle i prevaziđemo.
Naučni pogled na sve ozbiljniji problem
Kortniroz Čang, naučnica i direktorka My Denver Therapy klinike za mentalno zdravlje iz Denvera, specijalizovane za savetovanje zasnovano na dokazima u oblasti anksioznosti, depresije i upravljanja stresom, objašnjava šta se zapravo dešava u mozgu kada ne možete da prestanete sa skrolovanjem.
Doomscrolling, odnosno kompulsivno konzumiranje vesti i sadržaja, ne predstavlja samo ubijanje vremena. Čang objašnjava kako on aktivno menja način na koji mozak obrađuje informacije i emocije.
Pojačavanje anksioznosti
Kada skrolujete kroz sadržaj, posebno prenaglašen ili uznemirujuć, sistem za detekciju u mozgu ostaje stalno aktivan. Svaki alarmantan naslov ili potresan video pokreće stresnu reakciju, oslobađa kortizol i održava nervni sistem u stanju povišene pripravnosti. Vremenom, takvo konstantno stanje budnosti čini da anksioznost postane vaše podrazumevano stanje.
Pročitajte još:
„Mozak nije dizajniran da u brzom nizu obrađuje globalne katastrofe“, objašnjava Čang. „Kada ste izloženi krizi za krizom bez pauze, nervni sistem ne može da napravi razliku između neposrednih pretnji i udaljenih događaja. To stvara trajnu pozadinsku anksioznost koja utiče na način na koji doživljavate svakodnevni život“.
Emocionalno preopterećenje
Doomscrolling zatrpava mozak većom količinom emocionalnog sadržaja nego što on može smisleno da obradi. Istraživanja pokazuju da to dovodi do emocionalne otupljenosti – postajete ravnodušni prema sadržaju koji bi inače trebalo da izazove empatiju ili zabrinutost, dok se istovremeno osećate preplavljeno opštim osećajem uznemirenosti.
Čang objašnjava zašto negativan sadržaj ima toliku moć zadržavanja. „Negativne informacije aktiviraju više neuronske aktivnosti, nego pozitivne. Mozak obraća više pažnje na potencijalne pretnje kao mehanizam preživljavanja. Iz tog razloga vam uznemirujuća objava ostaje u sećanju dugo nakon što ste zaboravili one vedrije“.
Kratki video sadržaji povećavaju mentalni zamor
Kratki, privlačni snimci mogu delovati kao bezazlena zabava, ali Čang objašnjava kako oni dovode do neočekivane mentalne iscrpljenosti.
Smanjena pažnja
Kratki formati treniraju mozak da očekuje stalnu novinu. Svaki sledeći potez prsta donosi novu dozu stimulacije, što postepeno otežava koncentraciju na bilo šta što zahteva dužu pažnju. Zadaci koji su ranije bili sasvim izvodljivi, poput čitanja teksta, gledanja celovečernjeg filma ili vođenja neprekidnog razgovora, postaju frustrirajuće teški.
Pročitajte još:
„Kada konzumirate desetine videa za 20 minuta, vi zapravo učite mozak da ništa ne zaslužuje više od 15 sekundi pažnje“, kaže Čang. „To se ne odražava samo na korišćenje društvenih mreža. Ljudi prijavljuju probleme sa koncentracijom na poslu, praćenjem razgovora ili čak obavljanjem jednostavnih zadataka bez posezanja za telefonom“.
Deregulacija dopamina
Svaki video pokreće malo oslobađanje dopamina, stvarajući ciklus u kojem mozak stalno traži sledeću dozu. Za razliku od aktivnosti koje pružaju dugotrajnije zadovoljstvo, kratki sadržaji nude brze, površne nagrade koje vas ostavljaju žednim za još.
Prema rečima Čang, to stvara problematičan obrazac: „Mozak počinje da povezuje odmor sa stimulacijom. Skrolovanje deluje produktivno, jer stalno dobijate nove informacije, ali ono zapravo ne obnavlja energiju. Možete provesti sat vremena na telefonu i osećati se mentalno iscrpljenije nego na početku. Jedini razlog za to je što mozak nikad nije dobio priliku da se zaista odmori“.
Digitalne navike koje štite mentalno zdravlje
Umesto zagovaranja ekstremnih digitalnih detoksa, Čang preporučuje održive promene koje se uklapaju u realan životni stil.
Granice u konzumaciji sadržaja
Postavljanje realnih ograničenja važnije je od potpunog izbacivanja tehnologije. To može značiti uvođenje vremena bez telefona tokom obroka, držanje uređaja van spavaće sobe ili korišćenje tajmera za aplikacije kako bi se napravile prirodne pauze.
„Ne govorim pacijentima da obrišu sve aplikacije“, kaže Čang. „Umesto toga, fokusiramo se na korišćenje. Zapitajte se: da li biram da skrolujem ili je to samo refleks? Već ta svest može da promeni vaš odnos prema uređaju“.
Svesne pauze smanjuju problem beskonačnog skrolovanja
Uvođenje pravog odmora u svakodnevnu rutinu pomaže da se resetuju pažnja i emocije. To podrazumeva aktivnosti u kojima ne konzumirate sadržaj. Recimo, šetnje bez podkasta i slušalica, sedenja bez skrolovanja ili bavljenje hobijima koji zahtevaju fokus. Čak i razgovor sa ukućanima dok je telefon u drugoj prostoriji može biti isceljujući i lekovit. Što češće se tako budete ponašali – brže ćete se osloboditi digitalnih stega.
Pročitajte još:
„Cilj nije savršenstvo“, zaključuje Čang. „Male, dosledne promene daju bolje rezultate od dramatičnih zaokreta koje ne možete da održite. Čak i zamena jedne dnevne doomscrolling sesije šetnjom ili razgovorom vremenom donosi značajne koristi za mentalno zdravlje“.
Rešite problem beskonačnog skrolovanja već danas, a onda pomozite i svima oko sebe da pobede brain rot i digitalne tegobe.
