Digitalna platforma TERENSKA, namenjena zaštiti prirode Srbije, dobila je nove opcije i unapređenja. Najnovija verzija značajno olakšava rad na terenu i doprinosi većoj brzini i boljem kvalitetu praćenja promena biodiverziteta. Istovremeno, omogućava prikupljanje detaljnih i specifičnih podataka o močvarnim staništima. To je od ključnog značaja za sistematsko praćenje i očuvanje ovih posebno osetljivih ekosistema.
Zvanična digitalna platforma Zavoda za zaštitu prirode Srbije, TERENSKA (aplikacija i sajt), namenjena je prikupljanju, skladištenju i obradi terenskih podataka o vrstama i tipovima staništa. Viši naučni saradnik,Ivan Medenica, ističe da platformom Zavod prelazi sa fragmentisanih, papirnih, neujednačenih terenskih beležaka na jedinstven digitalni sistem. To podatke čini blagovremenim, proverljivim i direktno upotrebljivim u oblasti zaštite prirode.
„Terenska je ključna, jer obezbeđuje standardizaciju jedinstvenih šifarnika vrsta, staništa i atributa, kao georeferencirane, odmah upotrebljive podatke za GIS analize i nacionalne, kao i međunarodne izveštaje. Ona omogućava centralizovano upravljanje velikim obimom terenskih podataka sa više programa i projekata”, kaže Medenica.
Pročitajte još:
Dušan Gvozdenović, programer firmekoja održava i ažurira aplikaciju istakao je prednost procesa koji je sada automatizovan.
„Mobilna aplikacija bila je preopterećena kompleksnim formularom za vrste. To je dodatno usporavalo rad na terenu. Nedostajala je podrška za specifične podatke o vlažnim staništima prema Ramsar konvenciji. Sve to je bilo ključno za ovaj projekat”, kaže Gvozdenović.
Gvozdenović objašnjava kako modernizovani sistem utiče na brže i kvalitetnije praćenje.
„Automatizovanom obradom podataka i kreiranjem mapa tokom noći, imamo uvid u promene na terenu gotovo u realnom vremenu. To omogućava mnogo brže reagovanje na potencijalne probleme. Recimo, rano otkrivanje širenja invazivnih vrsta ili signaliziranje degradacije staništa. Tako se promene u nalazima odmah vizualizuju“, poručuje Gvozdenović.
Kvalitetniji i konzistentniji pristup podacima
Pored toga, kvalitet i konzistentnost podataka obezbeđuju se kombinacijom automatizovanih kontrola i stručne validacije. Osim što olakšava rad naučnicima i istraživačima, unapređena Terenska i informacioni sistem čine tehničku osnovu da Srbija sprovodi obaveze iz međunarodnih konvencija i evropskih direktiva.
„Ključni doprinosi unapređenja odnose se na nacionalni monitoring i izveštavanje po vrstama i staništima. To se vrši na osnovu standardizovanih formulara, definisanje i verifikaciju Emerald i buduće Natura 2000 mreže. Sve se odvija kroz podatke o koncentraciji prioritetnih vrsta i staništa, stanju očuvanosti i pritiscima. Važno je istaći usklađenost sa EU standardima u planiranju i proceni uticaja, jer podaci iz Terenske postaju osnova za prostorne analize. Dobijamo transparentnost kroz centralizovano čuvanje i mogućnost naknadne revizije procena“, objašnjava Medenica.
Dugoročna digitalna platforma TERENSKA
Digitalna platforma Terenska zamišljena je kao dugoročna. Dalji razvoj fokusira se na stabilizaciju postojećih funkcionalnosti, njihovu integraciju i proširenje na nove tematske oblasti. U tom kontekstu, Gvozdenović ističe da je sistem dizajniran kao modularna platforma koja omogućava jednostavno dodavanje novih funkcionalnosti.
„Postoji mogućnost da se integrišu planovi upravljanja zaštićenim područjima, monitoring izveštaji i druga dokumentacija. Ipak, to zavisi od Ministarstva za zaštitu životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Radi se na integraciji podataka sa sistemom nadležnog ministarstva. Integracija sa drugim sistemima, koja je već u toku osiguraće da podaci o biodiverzitetu postanu neizostavan deo planiranja i upravljanja resursima u Srbiji“, zaključuje Gvozdenović.
Pročitajte još:
Tekst je nastao u okviru kampanje Ovo nije samo bara. Sprovodi se uz finansijsku podršku Švedske i Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida). Deo je inicijative EU za Zelenu agendu u Srbiji, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije. Partner je Ministarstvo zaštite životne sredine, a sprovodi ga UNDP u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB). Dodatna finansijska sredstva obezbedile su vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.
Fotografije su privatna arhiva Ivana Medenice.
