Usred rastućih tenzija između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, poslednji izveštaj ozbiljno dovodi u pitanje odnos politike i tehnološke industrije. Prema nalazima istraživanja Big Tech i krajnja desnica slabe digitalna pravila EU. Jasnije rečeno, najveće američke tehnološke kompanije sve intenzivnije sarađuju sa evropskim krajnje desničarskim poslanicima kako bi oslabile regulatorni okvir EU u oblasti digitalnih tehnologija i veštačke inteligencije.
U izveštaju se navodi da su kompanije iz sektora Big Tech koristile političke kontakte unutar Evropskog parlamenta kako bi izvršile pritisak na Evropsku komisiju da ublaži propise koji se odnose na veštačku inteligenciju i zaštitu podataka. Poseban fokus stavljen je na inicijativu poznatu kao Digital Omnibus. Ona je dovela do odlaganja primene AI Act-a i slabljenja određenih zaštitnih mehanizama unutar GDPR-a.
Istraživanje Corporate Europe Observatory i LobbyControl nedvosmisleno pokazuje sve što smo upravo pomenuli. Prema njemu su kompanije Google, Microsoft i posebno Meta značajno povećale broj sastanaka sa poslanicima krajnje desnice uoči regulatornih promena. Zaključak je da su regulatorni potezi EU značajno usklađeni sa zahtevima tehnološkog lobija, ali na štetu digitalnih prava evropskih građana.
Pročitajte još:
Prema autorima izveštaja, razlog za približavanje krajnjoj desnici leži u otvorenoj podršci deregulaciji. Neke političke grupe pozvale su EU komisiju da ide i dalje od predloženih promena. Takođe, postojeće mere ocenjene su kao nedovoljne za podsticanje inovacija.
Američki tehnološki sektor danas raspolaže rekordnim budžetima za lobiranje, širokom mrežom uticaja i otvorenom političkom podrškom administracije Donalda Trampa. Godišnja ulaganja u lobiranje porasla su sa 113 miliona evra u 2023. na 151 milion evra trenutno. Istovremeno, Vašington otvoreno preti carinama EU zbog regulacije američkih tehnoloških kompanija.
Krajnja desnica kao novi politički partner
U aktuelnom sazivu Evropskog parlamenta, poslanici krajnje desnice pomogli su Evropskoj narodnoj partiji da formira nove većine u više oblasti. Ova promena političke dinamike nije prošla nezapaženo kod tehnoloških kompanija.
Posle izbora 2024. godine, u Evropskom parlamentu trenutno deluje oko 180 poslanika povezanih sa krajnjom desnicom, raspoređenih u tri političke grupacije. U tom kontekstu, povećan broj sastanaka između Meta kompanije i poslanika iz ovih grupacija deluje kao strateška priprema za buduće glasanje o Digital Omnibus paketu.
Tokom ovog mandata, Meta je održala 38 sastanaka sa poslanicima iz grupa ECR, Patriots for Europe i Europe of Sovereign Nations. Poređenja radi, u prethodnom sazivu održan je samo jedan sličan sastanak. Većina tih razgovora odnosila se direktno na Digital Omnibus i budućnost digitalne regulative.
Nove tenzije između EU i SAD
Ovi nalazi dodatno komplikuju već napete odnose između EU i SAD. Od povratka u Belu kuću, američki predsednik više puta je pokazao otvoreno nepoštovanje prema EU. Istovremeno, Tramp promoviše desno orijentisane i populističke partije širom Evrope.
Prema mišljenju autora izveštaja, tehnološke kompanije su vešto iskoristile antievropsku retoriku američke administracije kako bi potkopale evropska digitalna pravila. Iako Evropska komisija promoviše deregulaciju kao put ka većoj konkurentnosti, efekat je suprotan. U praksi, jačaju se kompanije koje već dominiraju globalnim tržištem.
tehnološke kompanije su vešto iskoristile antievropsku retoriku američke administracije kako bi potkopale evropska digitalna pravila
Corporate Europe Observatory
Digitalni paket Komisije formalno se poziva na agendu Marija Draghija, ali analiza pokazuje da se time razgrađuju ključni mehanizmi GDPR-a, ePrivacy regulative i AI Act-a, uglavnom u korist američkih firmi.
Aktivisti upozoravaju i na kašnjenja u primeni Digital Services Act-a i Digital Markets Act-a, iako postoje jasni dokazi o nepoštovanju pravila od strane tehnoloških giganata. Paralelno sa tim, digitalna prava građana se sistematski slabe.
Podaci, veštačka inteligencija i „legitimni interes“
Posebno sporna tačka odnosi se na način obrade ličnih podataka. Promene koje se predlažu omogućavaju prikupljanje osetljivih podataka, poput političkih stavova ili seksualne orijentacije, pod izgovorom „legitimnog interesa“. Ovi podaci mogu se koristiti za treniranje AI modela, što je dugogodišnji zahtev tehnoloških lobija. Kompanijama je takođe omogućeno da odbiju ili naplate zahteve za pristup podacima, ako ih procene kao prekomerne. Ovakav pristup dodatno ograničava prava korisnika i povećava asimetriju moći između građana i tehnoloških platformi.
Kada je reč o veštačkoj inteligenciji, odlaganje AI Act-a poklapa se sa zahtevima najvećih lobističkih organizacija i same Meta kompanije. Prema rečima autora izveštaja, upravo to je jedan najjačih od dokaza da Big Tech i krajnja desnica slabe digitalna pravila EU. Posebnu zabrinutost izaziva ideja da same kompanije procenjuju rizik svojih AI sistema, bez nezavisnog nadzora. To uključuje sisteme za zapošljavanje, kreditnu sposobnost, policijske procene rizika i upravljanje kritičnom infrastrukturom. Prema izveštaju, takav pristup omogućava dužu upotrebu potencijalno štetnih sistema bez adekvatne kontrole.
AI, dezinformacije i politički uticaj
Izveštaj dolazi u trenutku pojačanih strahova od izbornog mešanja i širenja dezinformacija putem veštačke inteligencije. Deepfake sadržaji već imaju ozbiljan uticaj na evropsku politiku.
Istraživanja pokazuju da krajnja desnica u Evropi aktivno koristi lažne AI-generisane sadržaje kako bi obmanjivala birače. Takvi primeri zabeleženi su tokom nedavnih izbora u Nemačkoj, gde su manipulativni vizuelni materijali korišćeni u političkim kampanjama.
U zaključku priče na The Brussels Times navodi se da nijedna od Big Tech kompanija nije odgovorila na upit medija.
Oštar demanti Evropske komisije
Evropska komisija odbacila je navode iz izveštaja i istakla da je Digital Omnibus rezultat transparentnog procesa. Prema zvaničnom stavu, u konsultacijama su učestvovali predstavnici civilnog društva, akademske zajednice i malih i srednjih preduzeća. Komisija tvrdi da pojednostavljenje propisa koristi celokupnoj privredi EU i omogućava kompanijama da više ulažu u inovacije. Sličan stav izneo je i CCIA Europe, koji negira intenziviranje kontakata sa krajnjom desnicom.
Uprkos demantijima, organizacije civilnog društva pozivaju nacionalne vlade i poslanike da odbace Digital Omnibus u sadašnjem obliku i tvrde da Big Tech i krajnja desnica slabe digitalna pravila EU. Upozoravaju da deregulacija ozbiljno ugrožava godine napretka u zaštiti privatnosti i kontroli moći tehnoloških giganata.
Glasanje o Digital Omnibus paketu očekuje se do kraja 2026, dok se istovremeno o njemu raspravlja i unutar Evropskog saveta. Šta vi mislite o ovoj temi? Pišite nam u komentarima!
