Na godišnjem medijskom okupljanju kompanije Kaspersky saznali smo da globalni talas sajber pretnji obara rekorde. U prilog tome govori i činjenica da broj malicioznih uzoraka koje Kaspersky dnevno detektuje premašuje pola miliona. Situaciju dodatno komplikuje to što uvidi kompanije pokazuju da su tokom 2025. sajber napadi porasli preko 100%. Takođe, Srbija se nalazi usred veoma izazovnog perioda, jer je – u vrhu sajber napada.
Evidentiran je značajan porast naprednih napada i sve očiglednija je ranjivost sektora malih i srednjih preduzeća (MSP). Zato smo ovu priliku iskoristili da porazgovaramo sa Draganom Davidovićem, generalnim direktorom kompanije Kaspersky za EE regiju.
Zanimale su nas sve očigledno zabrinjavajuće stvari, ali i kako ih prevazići i koliko je potrebno uložiti u sajberbezbednost. Nažalost, činjenice koje nam je Davidović predočio ukazuju ne to da smo uglavnom nesvesni rizika koje sajber napadi nose.
Godišnji izveštaj vaše kompanije otkrio nam je da nastane i do 500.000 novih malvera dnevno. Koje vrste najviše prete globalnim korisnicima, a koje najčešće pogađaju Srbiju?
Činjenica da na dnevnom nivou detektujemo više od pola miliona novih malicioznih uzoraka postaje realnost sa kojom (prvenstveno kroz edukaciju, dobru informisanost i zdrave navike) moramo da se nosimo i preduzmemo korake da smanjimo svoju izloženost i osetljivost na njih.
Ako gledamo samo brojnost napada – u statistici će uvek većinu imati napadi nižeg nivoa ozbiljnosti. Oni su usmereni na krađu podataka ili ograničenu štetu nanetu konkretnom korisniku ili organizaciji. To su u prevashodno kradljivci lozinki i razni fišing napadi. Ako posmatramo naprednije napade koji obično izazivaju veću štetu, uvek se izdvajaju ransomware napadi. Oni najređi, ali najopasniji, najteži za detekciju i sa najtrajnijim posledicama su napadi velikih organizovanih grupa (APT). Ti napadi mogu biti i sponzorisani od strane vlada i služiti geopolitičkim ciljevima, pored ekonomske dobiti.
Interesantno je da se, posebno kad govorimo o individualnim korisnicima u Srbiji, statistika slabo razlikuje od one globalne. To samo potvrđuje koliko su pretnje postale univerzalne i jednako ugrožavaju pojedince i u Srbiji i drugom delu planete. Ovo verovatno dugujemo i tome što hvatamo korak sa trendovima digitalizacije. Naše aktivnosti, životi, pa i podaci su dostupni sajberkriminalcima, a jednostavnost primene AI tehnologija uklonila je one prirodne jezičke barijere koje su nas donekle činile težim plenom.
Neki tipovi napada porasli su, kako vidimo, i više od 100%. Šta objašnjava taj skok, osim zabrinjavajućih brojeva?
Kada jedan nesumnjivo pozitivan trend, kao što je digitalizacija brojnih aspekata života, nije praćen adekvatnim stanjem svesti ili edukacijom o pretnjama kojima možemo biti izloženi, ostavljamo sve više „slabih tačaka“ koje sajberkriminalci mogu da iskoriste kako bi ukrali bilo naše podatke, bilo finansijska sredstva. Visoko interesovanje sajberkriminalaca koje procentualni skok potvrđuje, govori upravo to da kod nas postoji neravnoteža koju sajberkriminalci žele da iskoriste.
Zabrinjava i podatak da je Srbija peta u ovom delu sveta po napadima na osetljive industrijske sisteme. Koji sektori kod nas su najranjiviji i zašto?
Ovaj sektor je sajberkriminalcima privlačan, jer je i zaštita ovakvih sistema kompleksna. Lako može ostaviti neku nedovoljno zaštićenu slabu tačku koju sajberkriminalci mogu jednostavno da otkriju. Sa druge strane, značaj ovog sektora za normalno funkcionisanje ekonomije, ali i država (kada govorimo o kritičnoj infrastrukturi) je ogroman. Baš zato ga uspešan napad, recimo, u slučaju ransomvera može učiniti veoma unosnim poduhvatom.
Najviše su ciljani sistemi za upravljanje zgradama (takozvani building automation). Slede sistemi iz grupe inženjeringa i integracije industrijskih kontrolnih sistema (Engineering and ICS automation). Iza njih su oblast energetike, robne proizvodnje i građevinski sektor. Ovo je potpuno u skladu sa globalnim trendovima, gde jedino građevinski i proizvodni sektor menjaju pozicije na listi.
Srbija je druga najčešće ciljana zemlja po fišing mejlovima u poslednjih 30 dana. Postoji li statistika koliko tih napada je bilo uspešno?
Suštinski, naši podaci govore o napadima koje su Kaspersky rešenja odbila i zaštitila naše korisnike. Nemamo egzaktan uvid u uspešne napade, ali je veoma indikativan interes sajberkriminalaca koji registrujemo kroz jedan duži vremenski period.
To nam daje za pravo da pretpostavimo da je veliki broj napada ka korisnicima koji ne koriste adekvatnu zaštitu uspešan.
Kako unaprediti MSP poziciju na polju sajber bezbednosti kod nas, ako znamo da su finansije uvek kritične? Postoji li neki okviran budžet kad je ulaganje u zaštitu u pitanju tj. koliko je realno očekivati da zaštita košta?
Sredstva potrebna za osiguranje sajberbezbednosti zavise od konfiguracije same kompanije i njenih specifičnih potreba prema kojima ona mora biti prilagođena. Ipak, obično je srazmerna veličini same kompanije i počinje od nekoliko stotina evra na godišnjem nivou. Iako ne postoji okviran budžet za sve kompanije, najbolji indikator „cene“ zaštite je poznat. To je globalni prosek koji govori da je investicija u bezbednost za trećinu manja od troškova koje izaziva samo jedan uspešni napad. Takođe, prosečno kompanije iz MSP sektora registruju čak 16 sajberbezbednosnih incidenata godišnje. Dakle, ne možemo govoriti o trošku ili opterećenju, već o redovnoj investiciji u samo poslovanje i očuvanje njegovog kontinuiteta.
Nažalost, brojne kompanije se suočavaju sa nedoumicama. Naše nedavno istraživanje među MSP kompanijama, uključujući Srbiju i još 15 zemalja Evrope i Severne Afrike, pokazalo je da se kompanije suočavaju sa podrškom menadžmenta (32%), znanja i razumevanja sopstvenih potreba (40%). Ali, očekivano, i sa nedostatkom kadra (23%).
Da stvari budu još komplikovanije, četvrtina (25%) nema poverenja u one koji nude rešenja sajberbezbednosti. Ne veruju da predložena rešenja zaista odgovaraju njihovim potrebama i specifičnostima. Sve to govori o značaju izbora adekvatnog, profesionalnog i stručnog partnera koji im može pomoći da osiguraju svoju sajberbezbednost.
Nama, u kompaniji Kaspersky, to je dodatna motivacija u nastojanjima da reputacijom, iskustvom, podrškom i rešenjima podržimo kompanije u Srbiji. Cilj je da mogu nesmetano da se razvijaju, fokusirane na svoje osnovno poslovanje. Mi im omogućavamo takvo poslovanje da ne moraju da se osvrću na očuvanje sajberbezbednosti ili oporavak od incidenata. Mi smo uvek tu za taj deo!
Čak iako su sajber napadi porasli preko 100%, rešenje je jednostavno i lako dostupno
Prema ocenama Dragana Davidovića iz kompanije Kaspersky, domaće tržište nalazi se trenutno u specifičnoj poziciji. Sa jedne strane, rast svesti i regulativa donose pozitivan pomak, ali sa druge – brzina razvoja pretnji i ranjivost MSP sektora zahtevaju hitno jačanje odbrane. Činjenica da su globalno i regionalno sajber napadi porasli preko 100% dodatno naglašava prethodni zaključak.
Zato, u trenutku kad je Srbija u vrhu sajber napada, edukacija na svim poljima i nivoima poprima sve važnije mesto u slaganju sajberbezbednosne slagalice. Potrudite se da svakom delu pronađete pravo mesto! Osim odgovornog i zdravorazumskog ponašanja sajber zaštitu pojačajte i kvalitetnim i pouzdanim softverskim bezbednosnim rešenjem.
