Stručnjaci kompanije Kaspersky analizirali su fišing i prevarantske kampanje zabeležene od januara do septembra 2025. godine. Utvrđeno je da je za 88,5% sajber napada krađa lozinki primarna tokom fišing napada. Na udaru su i drugi akreditivi različitih onlajn naloga. Još 9,5% ciljalo je lične podatke – ime, adresu, datum rođenja, dok je 2% usmereno na podatke o bankarskim karticama. Zanimalo nas je koliko koštaju naši podaci kad ih neko ukrade, a ono što je Kasperski otkrio je zabrinjavajuće.
Pojedinačno ti podaci se praktično prodaju u bescenje. Ali, kada se prodaju u skupovima od više hiljada – sajberkriminalci on naših ukradenih podataka mogu lepo da zarade.
Istraživanje pokazuje da većina fišing stranica prosleđuje ukradene informacije putem mejla, Telegram botova ili panela pod kontrolom napadača. Nakon toga podaci dospevaju do kanala za ilegalnu preprodaju. Takođe, podaci ukradeni fišingom retko se koriste samo jednom. Akreditivi iz više kampanja konsoliduju se u data dumpove i prodaju na dark web tržištima.
Koliko koštaju naši ukradeni podaci
Nakon krađe i kupovine ukradenih podataka, kupci ih sortiraju i proveravaju. Pokušavaju da utvrde da li su nalozi i dalje aktivni i da li se mogu koristiti na različitim servisima.
Ponekad je cena naših ukradenih podataka svega 50 dolara! Tako mala cena za tako veliki problem koji nam naprave – zar ne?!
Prema Kaspersky Digital Footprint Intelligence podacima, prosečne cene u 2025. godini kretale su se od 0,90 dolara za naloge globalnih internet portala, do 105 dolara za kripto platforme i 350 dolara za pristup onlajn bankarstvu. Dokumenta, pasoš i lične karte, koštala su u proseku oko 15 dolara. Na njihovu cenu utiču starost naloga, stanje na računu, povezane metode plaćanja i bezbednosna podešavanja.
Kako se skupovi podataka obogaćuju i kombinuju, napadači mogu da izgrade detaljne digitalne profile. Oni kasnije mogu da posluže za napade na direktore, finansijsko osoblje, IT administratore ili bogate pojedince i njihova lična dokumenta.
„Većina današnjih fišing kampanja zasniva se na krađi akreditiva. Pristup, a ne pojedinačna informacija, stvara dugoročnu vrednost napadačima“, kaže Olga Altuhova iz kompanije Kaspersky. „Analiza pokazuje da akreditivi čine skoro 90% fišinga. Nakon prikupljanja, korisnička imena, lozinke, brojevi telefona i lični podaci se agregiraju, proveravaju i preprodaju, ponekad godinama nakon inicijalne krađe. Kada se kombinuju sa novim, čak i stari akreditivi mogu da omoguće preuzimanje naloga i napade na pojedince i organizacije“.
Za više detalja pogledajte članak na Securelist.com. Pogledajte neke od lažnih stranica.
Kako se zaštititi od fišing i sajber napada
Da bi se smanjili rizici povezani sa fišingom, korisnici bi trebalo da prate nekoliko bezbednosnih preporuka. One su univerzalne i za pojedince i za preduzeća.
- Ne verujte linkovima ili prilozima primljenim putem mejla ili poruka, uvek pažljivo proverite pošiljaoca pre otvaranja bilo čega
- Dvaput proverite sajtove pre unošenja ličnih ili finansijskih podataka, uverite se da je URL tačan. Pripazite na slovne ili vizuelne greške
- Čak i kada se pridržavate mera opreza, redovno pregledajte izvode banke i kartica. Odmah prijavite bilo kakve sumnjive transakcije finansijskoj instituciji, kako bi se sprečila zloupotreba svuda
- Ako su akreditivi naloga ukradeni, promenite lozinku naloga i sve druge servise na kojima je korišćena ista ili slična. Koristite jedinstvenu lozinku za svaki nalog
- Radi zaštite, instalirajte sveobuhvatno bezbednosno rešenje. Kaspersky Premium štiti korisnike od prevara zahvaljujući naprednim tehnologijama detekcije koje analiziraju karakteristike sajtova i URL
- Omogućite dvofaktorsku autentifikaciju za sve naloge koji je podržavaju
- Redovno proveravajte istoriju prijavljivanja i aktivne sesije na nalozima i prekinite svaku sumnjivu aktivnost
- Ako je nalog za dopisivanje ili društvenih mreža kompromitovan, obavestite kontakte da se lažne poruke šalju u vaše ime.
Da ne biste došli u situaciju da se pitate koliko koštaju naši podaci kad ih ukradu – zaštitite ih na vreme! Više o fišing napadima pročitajte na linku.
