Na tragu najbolje ocenjene, sedme epizode serije TO: Dobro došli u Deri, donosimo ekskluzivan intervju sa Penivajzom lično! Naravno, za TechZone je govorio glumac koji ga je magično i stravično oživeo – Bil Skarsgard.
TO je kroz filmove donelo jednu od najpopularnijih priča majstora horora, Stivena Kinga. Univerzalnu i jezivu – upravo zato što oslikava ljudsku prirodu. Kao nastavak, ali prethodnica filmova, HBO Max originalna serija emituje se već sedam nedelja. Svaka nova epizoda je sve dublja i jača. Kritika i publika pronašli su nov omiljen lik baš u jednoj od najstrašnijih priča ikad objavljenih na televiziji. I ovo je samo početak, jer TO: Dobro došli u Deri će gotovo sigurno dobiti novu ili više sezona.
Dok čekamo finale serije, koje će u Srbiji biti emitovano u ponedeljak, 15. decembra u šest ujutru, pogledajmo šta o seriji i filmovima kaže glumac, kojem se po oceni mnogih kritičara smeše brojne nagrade za ono što je postigao u ovom serijskom ostvarenju.
Intervju sadrži masivne spojlere – ako niste gledali epizode pet, šest i sedam prvo ih pogledajte!
TechZone
Ovaj intervju vodi nas iza kulisa jednog od najupečatljivijih horor likova savremene pop-kulture. Otkriva nam kako je Penivajz ponovo oživeo u seriji IT: Welcome to Derry. Bil govori o povratku liku posle gotovo decenije, o slobodi improvizacije i specifičnoj vezi koju deli sa rediteljem Endijem Mušijetijem. Poseban fokus je na Bobu Greju, čoveku iza maske, ljudskoj tragediji i načinu na koji je dočaran potpuno drugačije od Penivajza. Kroz razgovor se razlažu razlike između demonskog entiteta i njegove ljudske fasade. Intervju se bavi i širim temama koje stoje iza priče, odnosom straha i detinjstva, prirodom zla i razlozima zbog kojih TO bira baš lik klovna.
Ovo je razgovor o glumi, stvaranju i mračnoj mitologiji Derija, ispričan iznutra, bez mistifikacije, tokom kojeg Bil Skarsgard objašnjava zašto je Penivajz i dalje uznemirujuće efikasan. Ako želite da sklopite svaki deo TO slagalice – prvo pročitajte ovu priču!
Igrati Penivajza je prilično intenzivan i zahtevan poduhvat. Kako je izgledalo vratiti mu se posle toliko godina nakon It: Chapter Two?
Iskreno, isto sam se pitao kad sam došao da radim drugi film – brinuo sam da mi lik više neće biti toliko pristupačan. Ali, Penivajz je odmah bio tu. I isto tako je bilo i za seriju. Veoma dobro poznajem lik, pa se sve odmah nekako sklopilo. On je takav kakav jeste. Kad uđem u biće Penivajza, osećam se slobodno da improvizujem i radim stvari koje su u skladu sa tim likom. Prilično je lako skliznuti u njega, ali i napustiti ga. To je izuzetno retko u našem poslu. Nikada nisam bio deo lika kojem se vraćaš toliko puta. Bože, prošlo je gotovo 10 godina od kada smo radili prvi film…
Da li je igrati ovu ulogu nekakva kombinacija zebnje i straha? Ili je uzbudljivo i zabavno prepustiti se Penivajzu? Ili je možda nešto sasvim treće?
Moram priznati da je teško odgovoriti na to. Kada sam počinjao rad na seriji, ništa me u vezi sa likom nije brinulo. Nije bilo mnogo bojazni. Dubok zaron u psihologiju Penivajza dogodio se tokom stvaranja lika, i to sam već znao. Ovo je bilo uskakanje nazad. Bilo mi je divno da ponovo vidim Endija i Barbaru Mušijeti. Zapravo, samo sam se pojavio da se malo zabavljam i prestravljujem ljude. [smeh]
TO je u prvim epizodama pokazalo svoje različite oblike, ali je otkrivanje Penivajza odloženo do 5. epizode, 29 Neibolt Street. To je trenutak kad se izgubljeni dečak Meti (Majls Ekard) preobražava u klovna nakon što odvede prijatelje u svoju jazbinu. Da li je to zaista bila vaša prva scena u seriji ili ste snimali nešto pre toga?
Ne, to je zapravo bila prva stvar koju sam snimao – vrtenje oko velike štangle, scena koju neki uporno zovu pole dancing. [smeh] To je bio prvi put da se Penivajz pojavio u seriji i to je bila prva stvar koju smo uradili. Čim je kamera počela da snima, bilo je zabavno. Vrlo intenzivno, strašno, ali i zabavno, jako.
Odlično ste sarađivali sa kostimografima, šminkerima i protetičarima za maske. Recite nam nešto više o tome ispred, ali i iza kamere.
To su isti ljudi – Šon Sansom i Šejn Zander – koji su kreirali proteze, maske i kostime za filmove. Mnogo ljudi iz iste ekipe. Bilo je baš lepo videti sve nakon uspeha prva dva filma, i nakon svega što se desilo u svačijem životu. Prošlo je dosta godina otkako smo završili drugi film. Nisam imao onaj veliki osećaj: „O Bože, ponovo sam Penivajz“. Više je sve oko toga delovalo pomalo nestvarno. Pomisliš: da li je uopšte prošlo imalo vremena? Jesam li još zaglavljen ovde u kanalizaciji?
Endi Mušijeti je režirao epizode sa ključnim scenama Penivajza. Da li ste radili i sa drugim rediteljima na scenama koje su deo njihovih epizoda?
U epizodama koje on nije režirao, dolazio bi da režira moje scene. Tako mi je odgovaralo. Nisam siguran koliko bih bio komforan da to radim sa nekim drugim. Penivajz je pomalo kao Endijevo i moje „dete“, pa nisam siguran kako bih to delio sa nekim drugim.
Endi kaže da ste razgovarali o nastavku priče dok ste radili na drugom filmu. Da ste upravo vi bili veoma zainteresovani za Boba Greja. To je ljudski identitet koji Penivajz ponekad tvrdi da ima u romanu Stivena Kinga.
Sećam se da smo o tome dosta razgovarali dok smo radili na drugom filmu – kako bi izgledao treći nastavak. I brojne ideje koje smo tad dobili nisu bile ono što je serija sada, ali zadržali smo neke njihove obrise. Razmišljao sam o tome da uradimo treći film koji bi bio veoma drugačiji po tonalitetu od prva dva. Bila bi to zanimljiva vrsta uvodne priče o poreklu, o čoveku iza maske. Čoveku kojeg Penivajz uzme – i pojede – i čiji oblik preuzme. To je Bob Grej. To je bilo nešto sa čim smo se poigravali i u drugom filmu. Bio je to potpuno drugačiji tip od onog kog smo na kraju imali priliku da stvorimo u seriji.
U 6. epizodi, Daddy’s Little Girl, vidimo kako se gospođa Kerš suočava sa TO koristeći devojčicu iz mentalne bolnice Juniper Hill kao mamac. Ona prepoznaje klovna kao nestalog oca, ali još uvek ne znamo ko je Bob Grej zaista. Recite nam nešto o ovoj izuzetno moćnoj i napetoj sceni. Da li je to bio trenutak zbunjenosti samog Penivajza – trenutak kad se Ingrid njega nije plašila?
Flešbek scena je bila izuzetno zabavna, to je bio trenutak koji se desio spontano. Penivajz shvata ko je ona i činjenicu da bi mu mogla biti korisna. To je kao: „Ha…? Oooh“! A onda je počeo da se smeje. Mislim da je važno naglasiti da nije želeo da bude nežan prema njoj. To je samo proračunato stvorenje koje pomisli: „O, sad znam ko je ona. I može da mi bude korisna“!To je taj vrlo interesantan fragment epizode na koji se mnogi vraćaju.
Priča o 7. epizodi i Bobu Greju
U sedmoj epizodi, The Black Spot, čija je ocena čak 9,5 na IMDB-u, vidimo pravog Boba Greja kao izvođača putujućeg karnevala koji posećuje Deri 1908. godine. Koliko ste imali slobode u tome kako ćete ga prikazati? Očigledno ima vaše lice, jer ga TO kopira, ali kosa, glas, držanje i govor tela su potpuno drugačiji.
Ne mislim da liči mnogo na mene! U filmovima postoji fotografija Boba Greja. Na osnovu nje smo uradili protezu sa ogromnom ćelavom glavom i lažnim obrvama. U seriji smo zadržali isti izgled za flešbekove sa Bobom Grejom. U drugom filmu takođe postoji scena u kojoj Penivajz na neki način slika šminku krvlju kao Bob Grej. Na taj način smo nakratko bacili pogled na njega, ali nikada niste videli pravog čoveka. Uvek ste videli ili fotografiju ili TO koji je Bob Grej da bi nekoga uplašio.
IT: Welcome to Derry otkriva da Bob Grej nije zao. On je nesrećnik. Ima malu ćerku, koja kasnije postaje gospođa Kerš. U toj epizodi videćemo iskrene i brižne trenutke. I ćerka priprema svoju klovnovsku odeću, kao Vinka, za ulogu koju je igrala njena pokojna majka.
Scena je bila napisana kao: „On je tako divan otac“. Bio je to nevin, sladak čovek koji je izgubio ženu. Siguran sam da voli svoju ćerku, ali nisam želeo da to bude neka svedena, pojednostavljena verzija ljudskog bića. On je alkoholičar. Mislim da je zaista nesrećan, jer je u jednom trenutku svog života bio u velikom cirkusu i šatoru. Sada je sveden na putujući karneval i nije baš srećan tamo gde je. Ima ćerku, ali je izgubio ženu i previše pije. Nešto je smešno u tome… U tome koliko sarkastičan i ogorčen može biti, iako smo imali samo nekoliko scena da to prikažemo. To je nešto drugačije. To nije Penivajz.
U flešbeku iz 1908. u sedmoj epizodi, vidimo i scensku tačku koja privlači pažnju TO-a. Posmatra je iz obližnje štale u obliku zlokobnog dečaka.
Bilo je zaista zanimljivo glumiti Boba Greja koji glumi Penivajza. Pomislio sam: „Kako uraditi ljudsku verziju klovna“? To nije demonska stvar, već ono što demon oponaša.
Iznenađenje je kad razgrnete zavesu i pojavi se lice sa poznatom šminkom, ali vidimo liniju kape za ćelu. To je kao Spirit Halloween verzija Penivajza?
Rane 1900-te su, pa je to neka vrsta vodviljskog imitiranja. Zabavio sam se time. Samo nisam osećao da sam u potpunosti razumeo lik Boba Greja. Onda sam pomislio: „U redu, sad igram Boba Greja“. Ali Bob Grej glumi Penivajza, što je njegov klovnovski nastup. Dakle, bilo je tu slojeva. Što više slojeva dodaš u izvedbu, dalje se udaljavaš od sebe.
On je zapravo bio prilično zabavan klovn. U njegovom nastupu nema mnogo zlokobnog. To je pravi šou za decu.
Cela stvar je bila koreografisana i napisana kao sekvenca. Da, postoji nešto pomalo slatko u tome. Mislim da je Bob Grej umetnik koji koristi svoj život kao zabavu. Tu je tuga zbog gubitka supruge, izražena u ovom prilično bizarnom malom klovnovskom performansu. Ali deci se to očigledno dopada, i to je poenta. Zapravo, cela poenta i jeste da entitet TO vidi kako decu privlači klovn i da to nalazi korisnim.
Na kraju svog nastupa, Bob Grej se okrene i nasmeši publici, i to je sasvim običan osmeh. Ali, drvena šumska životinja pored njega se takođe okrene… i ima dva velika zuba verzije Penuvajza koju stvara TO.
To je namerno! Namerno je da gušter ima žute oči i velike zube. TO objedinjuje guštera i čoveka. Tako je!
Ispričajte nam o glasu Boba Greja. On ima vrlo prepoznatljiv način govora, melodičan uspon i pad. Podseća na V. C. Fildsa (Vilijam Klod Djukenfild).
Bilo je nešto u tom periodu što me je navelo da pomislim: „U redu, možeš ovo odvesti u nekom smeru“. Kada sam dobio konačan Bobov izgled, znao sam da moram da ispunim lice glasom, i to je nekako ispalo tako. To je moj pokušaj da zvučim starinski. Zapravo, ko zna kakva je njegova pozadina, ali pripada prošloj eri i veoma je suv, i puši mnogo cigareta. To se prosto izlilo u to kako je zvučao.
Iste večeri mu se približava TO kao jeziv dečak, pokušava da ga namami u šumu. Bob Grej puši i pije i na svoj razdražljivi način kaže detetu: „Zar ne vidiš koliko sam zauzet“?! Sjajan način da nekog otkačite.
Zabavio sam se likom Boba Greja, naročito u toj sceni sa dečakom. Bilo je napisano više kao: Bob Grej je veoma zabrinut za ovo dete koje se pojavljuje i odlazi u šumu. „Oh, pomoći ću ti…“, hteli su da tako nekako ta scena izgleda. Ali ja sam pomislio, ma nema šanse! Ovaj tip posebno ne voli decu. Na pauzi je, pije viski, puši, i u ranim 1900-tim godinama mislim da odrasli nisu bili poznati po tome da su veoma ljubazni prema čudnoj, sirotoj deci. Od svih scena u seriji, ta me je najviše nasmejala u smislu izvedbe. Bob Grej mi je bio prilično zabavan, to moram da priznam…
Posle paljenja The Black Spot-a, TO ima susret sa gospođom Kerš, decenijama nakon susreta u bolnici. Obučena je u Vinka klovnovski kostim, ali i dalje misli da je TO njen izgubljeni otac. Ovog puta TO je ne zavarava.
U bolnici je Penivajz smatrao da mu je ona bila korisna. Sad ga više nije briga, i veoma je brutalan prema njoj otkrivajući činjenicu da… [smeh] je pojeo njenog oca. To je bilo veoma zabavno – „I’m your dancing daddy“… Fascinantan fragment sjajnog scenarija!
Na kraju sedme epizode, Penuvajz ponovo hibernira 27 godina. Ipak, prerano je probuđen kad se metafizička kapija koja ga vezuje za Deri otključa. Izranja iz svog bazena, a sve ispod nosa obojeno je tamno crvenom bojom krvi u koju je bio potopljen. Da li je postojao razlog da mu se da ovaj podeljen, nov izgled?
Endi je želeo da stvori vizuelni prikaz Penivajza koji je drugačiji i jedinstven u odnosu na filmove. I to je to. Ima i drugih suptilnih razlika. Izgleda malo intenzivnije. Perika je drugačija. Garderoba je u suštini ista, ali kada je ponovo primoran da se probudi iz hibernacije, vraća se potpuno crven. Dakle, ako želiš da se obučeš za Noć veštica kao verzija Penivajza iz serije, bićeš obojen odavde [pokazuje na gornju usnu] nadole u crveno. „U redu, vidim da si iz Welcome to Derry, a ne iz It: Chapter One ili Two“…
Neki ljudi izgleda zaboravljaju da TO zapravo nije klovn. On je bezoblična, promenljiva prisutnost. Zašto mislite da TO toliko preferira identitet Penivajza?
U knjizi, Stiven King piše da mu je Penivajz bio „omiljen“ oblik. To nije njegovo pravo obličje. Nisam siguran ni da je to pauk. Penivajz je svakako nešto u čemu on uživa. To je najzlobniji mogući nasilnik. To mu je najzabavnije. Uvek sam želeo da ima nešto animalističko, nešto što samo želi da se hrani. Ali postoji i taj uvrnuti šaljivdžija. To se može videti i u seriji. I te stvari je zabavno igrati.
TO je beskonačno, večno i pomalo usamljeno. Nije ljudsko biće, pa nema psihologiju koju bismo mogli lako da dokučimo. Da li ga pokreće želja da pravi haos, jer mu je… dosadno i želi zabavu?
Tačno je i to što kažete. Mislim da je TO veoma detinjasto. Postoji jedno poglavlje knjige ispričano iz njegove perspektive, u prvom licu, i zvuči kao ljutito dete koje samo želi da jede i spava. Srž knjige, filmova i serije je: radi se o deci. Radi se o odrastanju i prelasku u odraslo doba. I Penivajz je u skladu sa njima u tom pogledu, jer je i on dete. Koristi decu, jer imaju najveću maštu i najlakše ih je uplašiti, zbog aspekta straha, ali je i on svojevrsno dete. On je najgori nasilnik koji se može zamisliti. To često koristim u glumi. On se jednostavno… smeje. Smeje vam se. On je bolesnik!
Kako se vama čini da je Bil Skarsgard oživeo TO? Jeste li zadovoljni serijom? Pišite nam u komenarima! Seriju pratite na HBO Max platformi već danas. Čekamo finale sezone 15. decembra ujutru! Evo i najave… Uživajte, ako možete 😉
