Globalna sloboda interneta opala je i tokom 2025. godine – kontinuirano 15. godinu zaredom. Većina svetske populacije i dalje živi u okruženju koje istraživači ocenjuju kao delimično slobodno ili neslobodno. Izveštaj Freedom on the Net za 2025. jasno pokazuje da napredak u pogledu prava korisnika i zaštite slobode izražavanja izostaje. Sa druge strane tehnike kontrole i cenzure postale su sve sofisticiranije i naprednije. Sloboda interneta u Srbiji tokom poslednjih 12 meseci je značajno opala, takođe.
Ipak, prvo ćemo pogledati stanje u svetu…
Samo 18 država ima status Free, odnosno slobodan internet, pokazuje Freedom House istraživanje od maja 2024. do juna 2025. godine. Analizirane su 72 države širom sveta. Polovina od 18 zemalja slobodnog interneta ipak je zabeležila pad ocena u poslednjem izveštajnom periodu. To ukazuje da i društva koja su ranije uživala visok nivo digitalnih prava sad osećaju pritisak i usklađuju svoje politike sa restriktivnijim praksama.
Pročitajte još:
Na suprotnom kraju skale nalaze se Kina i Mjanmar. Prema podacima izveštaja, obe zemlje su rangirane kao najgore za internet, sa jedva dvocifrenim ocenama zbog intenziteta kontrole i cenzure. Nasuprot njima, Island i Estonija zadržale su najviše ocene među zemljama sa slobodnim internetom.
Izveštaj beleži pogoršanje uslova u 27 od 72 zemlje koje su analizirane. Među državama koje su tokom dužeg perioda najviše pojačavale kontrolu nad online prostorom nalaze se Egipat, Pakistan, Rusija, Turska i Venecuela. Tamo su vlade koje su intenzivirale cenzuru, nadzor i represiju u odgovorima na masovne proteste ili političke izazove.
Globalni problem koji se pogoršava
Podaci o globalnim korisnicima interneta pokazuju koliko je problem raširen. Od preko 5,5 milijardi ljudi sa pristupom mreži, 70 odsto živi u zemljama u kojima su pojedinci napadnuti ili ubijeni zbog aktivnosti na internetu. Takođe, 61 odsto populacije živi u državama gde je pristup društvenim mrežama privremeno ili trajno ograničen. Ove brojke osvetljavaju stvarne posledice ograničavanja digitalnih prava.
Izveštaj takođe naglašava da su moderni alati manipulacije – od plaćenih komentara, do lažnih vesti proizvedenih pomoću veštačke inteligencije – postali standardni instrumenti oblikovanja javne debate. U mnogim zemljama državni i privatni akteri aktivno utiču na redosled i dostupnost informacija na mreži.
Sloboda interneta u Srbiji nazaduje
Za Srbiju izveštaj beleži zabrinjavajuće promene. U posmatranom periodu državne mere protiv uličnih protesta dovele su do promena statusa sa Free na Partly Free. Freedom House posebno ističe privođenje protivnika vlasti i korišćenje alata za pretragu telefona kod novinara i aktivista. To pokazuje da i zemlje sa demokratijom mogu brzo izgubiti stečeno poverenje u online slobode.
Srbija je jedna od tek nekoliko zemalja kojima je izveštaj posebno posvetio pažnju. Izveštaj je ilustrovan vrlo eksplicitnom fotografijom sa protesta (autor Mirko Kuzmanović).
Sloboda interneta u Srbiji nazadovala je do Partly Free sa Free zbog prisustva tri registrovana faktora:
- Manipulacije, lažne vesti i neistine u provladinim medijima
- Hapšenja i/ili progon korisnika interneta/društvenih mreža i pojedinaca koji su govorili protiv vlasti i
- Fizički i/ili drugi napadi na korisnike interneta/društvenih mreža i pojedinaca koji su govorili protiv vlasti.
Od svih evropskih zemalja obuhvaćenih izveštajem samo još Mađarska i Ukrajina imaju status poput Srbije. Ipak, sa dva boda više, sloboda interneta u Mađarskoj je bolja, nego kod nas. Kako se vama čini sloboda interneta u Srbiji? Pišite nam u komentarima!
