Veštačka inteligencija je sledeća velika tehnologija opšte namene. Tehnologija je koja se najbrže širi u istoriji čovečanstva. Za manje od tri godine, više od 1,2 milijarde ljudi koristilo je AI alate, što je stopa usvajanja brža od interneta, ličnog računara ili pametnog telefona. Ipak, kao i kod prethodnih tehnologija, pokazuje AI Diffusion Report, njeni benefiti se ne raspoređuju ravnomerno. U zemljama Globalnog severa AI se koristi duplo više, nego na Globalnom jugu. Bez usmerenih napora, ovaj jaz će decenijama određivati ko ima koristi od AI.
Usvajanje veštačke inteligencije u Adriatic region tek je umereno, uprkos verovanju da je možda drugačije. Bugarska (25,4%), Slovenija (24,6%) i Hrvatska (21,8%) i Srbija (19,7%) nalaze se u srednjem sloju globalnog širenja AI tehnologija. Sve nabrojane zemlje daleko su iza vodećih zemalja.
Institut za AI ekonomiju kompanije Microsoft, objavio je AI Diffusion Report. Ovaj izveštaj pruža sveobuhvatan pregled globalne primene, razvoja i izgradnje AI tehnologija. Donosi procene o usvajanju AI na nivou država, identifikuje inovacione centre, prati trendove AI veština i ističe ključnu ulogu digitalne infrastrukture u obezbeđivanju ravnopravnog pristupa veštačkoj inteligenciji.
Tri sile koje pokreću AI transformaciju
Brzo širenje veštačke inteligencije pokreće se pomoću tri međusobno povezana aktera. To su pioniri, istraživači i kreatori modela koji pomeraju granice inteligencije. Slede graditelji infrastrukture, inženjeri i institucije koji omogućavaju skaliranje kroz računarsku moć, povezivanje i veštine. I tu su, naravno, korisnici, pojedinci i organizacije koji primenjuju AI da uče, stvaraju i rešavaju problema stvarnog sveta.
Usvajanje AI je veće tamo gde postoje snažni ekonomski temelji, a slabije gde oni izostaju. U srži ovog jaza nalaze se ključni gradivni elementi. To su električna energija koja pokreće uređaje i računarske centre. Centri za obradu podataka (data centri) kao oslonac globalnih mreža. I, naravno, internet koji povezuje korisnike i omogućava protok podataka; digitalne i AI veštine koje otključavaju sposobnost korišćenja i inoviranja; i jezik, koji određuje ko može pristupiti AI alatima i kako se oni razvijaju.
„Zemlje Adriatic regiona imaju jedinstvenu priliku da preskoče određene razvojne faze i zakorače u svet naprednih tehnologija. Mogu da uče od zrelijih tržišta pretvarajući raznolikost u stratešku prednost. Izveštaj pokazuje stabilan napredak u Bugarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji. Ipak, za ostvarenje punog potencijala biće potrebna dodatna ulaganja u AI i cloud infrastrukturu, u razvoj digitalnih i AI veština. Takođe i u rešenja koja obezbeđuju konkurentsku prednost u globalnoj AI trci“, tvrdi Kalin Dimčev, Country Manager, Microsoft Adriatic.
Najvažniji AI Diffusion Report zaključci
- Najbrže usvajanje ikad. Kao tehnologija opšte namene, AI se oslanja na tri prethodne – električnu energiju, povezanost i računarsku moć. Njeno usvajanje je najbrže tamo gde ti temelji postoje, a najsporije gde ih nema. Skoro četiri milijarde ljudi – polovina sveta – još uvek nema osnovne uslove za korišćenje AI tehnologija
- Nejednaka raspodela koristi. AI usvajanje u zemljama Globalnog severa je približno dvostruko veće, nego Globalnog juga. Jaz se produbljuje u državama gde je BDP po glavi stanovnika manji od 20.000 dolara. U nekim zemljama Globalnog severa više od polovine radno sposobnog stanovništva koristi AI. U delovima podsaharske Afrike i Azije, neke od najmanje razvijenih zemalja beleže upotrebu ispod 10%
- Jezik kao faktor pristupa. Zemlje i jezici sa malo digitalnih resursa, poput Malavija ili Laosa, pokazuju niže stope usvajanja AI čak i uz viši BDP i internet
- Lideri u širenju AI. To su UAE (59,4%), Singapur (58,6%), Norveška (45,3%) i Irska (41,7%). Zahvaljujući snažnom pristupu tehnologiji, obrazovanju i koordinisanim politikama ove zemlje uspevaju u AI prihvatanju
- Usvajanje veštačke inteligencije u Adriatic regionu je tek umereno. To pokazuju primeri Bugarske (25,4%), Slovenije (24,6%), Hrvatske (21,8%) i Srbije (19,7%).
- Sužavanje tehnološke granice. Iz perspektive pionira razvoja, broj AI modela nastavlja da raste, dok se razlike u njihovim performansama sve više smanjuju. SAD predvodi sa modelom GPT-5 kompanije OpenAI, a Kina zaostaje manje od šest meseci. Samo sedam zemalja (SAD, Kina, Francuska, Južna Koreja, Velika Britanija, Kanada i Izrael) nalaze se među prvih 200 modela. Razlika između SAD i poslednje u tom nizu (Izrael) sada je svega 11 meseci
- Koncentracija infrastrukture. Iz perspektive graditelja infrastrukture, SAD i Kina zajedno imaju 86% globalnog kapaciteta data centara. To ukazuje na visoku koncentraciju temelja AI ekosistema i slabu razuđenost, koja je ipak neophodna.
AI Diffusion Report upozorava na još nekoliko stvari
„Nastavljamo da pružamo podršku Hrvatskoj, Srbiji, Sloveniji, Bugarskoj i svim zemljama regiona u smanjenju AI jaza. Činimo to sveobuhvatnim pristupom, uključujući AI Skills Navigator, LinkedIn Learning i Microsoft for Startups program. Omogućavamo demokratizaciju pristupa AI-ju besplatnim alatima kakav je Copilot Chat. Takođe, obezbeđivanjem sigurnog, pouzdanog i odgovornog korišćenja AI-ja kroz rešenja za sajber bezbednost. Spojem stručnosti, regionalnog i globalnog iskustva, i snažne mreže partnera možemo da ubrzamo usvajanje i stvorimo opipljive rezultate“, tvrdi Dimčev.
Kako Dimčev ističe, zatvaranje jaza zahteva zajedničku posvećenost javnog i privatnog sektora kako bi AI postao inkluzivan za svaku zajednicu.
Veštačka inteligencija je sledeća velika tehnologija opšte namene i najbrže šireća ikad. Ipak, kao i električna energija i internet, koristi se ne raspoređuju ravnomerno. Zatvaranje jaza u usvajanju zahteva koordinisane napore u oblasti infrastrukture, veština i jezika.
