Mnogi i dalje misle da je svejedno da li ulažu u nakit ili investiciono zlato. Razlika je, međutim, velika. Nakit ima, pre svega, estetsku i sentimentalnu vrednost, dok je investiciono zlato sredstvo očuvanja imovine. Nakit je manje čistoće i poreski tretirano kao svaka druga roba, dok je investiciono zlato maksimalne čistoće i oslobođeno poreza. To ga čini pristupačnijim i poreski povoljnijim oblikom ulaganja, štednje i zaštite imovine.
Osim toga, ulagači bi trebalo da razmisle i kako će vratiti investiciju. Stručnjaci upozoravaju da se nakit uvek otkupljuje po značajno nižoj ceni od prodajne, što zavisi od onog ko procenjuje. Investiciono zlato kotira se na berzi i prodaje po ceni koja se malo razlikuje o trenutne po kojoj se može kupiti.
Prema rečima poreskog savetnika Aleksandra Vasića, kada je reč o prometu investicionog zlata, njegovu cenu je najviše opterećivao PDV.
„Srbija je 2017. izmenila Zakon o PDV-u, pa je od 2018. kod nas, poput EU, promet investicionog zlata oslobođen poreza. Promet zlatnog nakita nema nikakva posebna pravila niti povlastice u smislu poreza i carina“, kaže Vasić. Dodaje da se investicionim zlatom, smatra zlato u obliku poluga ili pločica kao i zlatni novčići, uz precizno definisane uslove.„Poluge moraju imati čistoću od najmanje 995/1000 (995 hiljaditih delova). Čistoća novčića mora biti najmanje 900/1000, kao i da su iskovani posle 1800. godine. Dodatan uslov je da se uobičajeno prodaju po ceni koja nije viša od 80% vrednosti zlata na otvorenom tržištu, sadržanog u novčićima“.
Šta kažu zlatari na ovu temu
Zlatari kažu da je investiciono zlato uvek 24K (99,99% čisto). Suprotno tome, nakit se najčešće izrađuje od legura nižeg stepena čistoće (npr. 14K ili 18K).
„Poslednjih godina se primećuje veće interesovanje za investicionim proizvodima, ali je poklanjanje nakita mnogo dublje u našem mentalitetu. Kupci uglavnom ne znaju razliku između investicionog zlata i nakita čija se prodaja, nama zlatarima, više isplati zbog veće marže. Cena otkupa zavisi od finoće zlata. Cirkoni se odbijaju od težine nakita, vade se ili ugrubo procene. Otkupna cena komada nakita barem je dvostruko niža od prodajne“, kaže jedan od zlatara.
Georgi Hristov iz kompanije Tavex zlato i srebro objašnjava da se za isti iznos, recimo 300 evra, kupovinom investicionog zlata dobija znatno veća količina čistog zlata nego kupovinom nakita.
„Cena nakita zavisi od dizajna, umetničke izrade, brenda i troškova maloprodaje, a u nju je uračunat i PDV. Vrednost investicionog zlata direktno je vezana za svetsko tržište plemenitih metala. Poslednjih godina raste broj klijenata, jer sve više građana razmišlja o zlatu. Naravno, ne samo kao o ukrasu, već kao o sigurnoj formi očuvanja vrednosti. Investiciono zlato je univerzalno, standardizovano i prepoznatljivo širom sveta. To je naročito kad potiče iz renomiranih švajcarskih rafinerija poput Valcambi, PAMP ili Argor-Heraeus. Njegova cena prati berzansku cenu zlata, uz malu maržu prodavca – najčešće oko 3% iznad tržišne vrednosti”, kaže Hristov.
Nasleđivanje, prodaja i poklanjanje
Poreski savetnik Aleksandar Vasić dodaje da se sve ostale vrste zlata različitog kvaliteta, osim investicionog, oporezuju kao i druga dobra. Sa druge strane, prodaja investicionog zlata ne dovodi do oporezivanja porezom na kapitalne dobitke. To je omogućeno u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.
„Takođe, ni prihod koji ostvari fizičko lice zbog rasta cene zlata ne oporezuje se ukoliko se radi o prodaji sopstvene imovine i ako je sporadično. Kod učestale kupovine i prodaje, neophodno je pak posedovanje dokaza o kupovini investicionog zlata“.
Pročitajte još:
Kada je reč o trgovini, Vasić kaže da u poreskom smislu postoji razlika između fizičkih i pravnih lica.
„Ukoliko je prodavac investicionog zlata pravno lice, prihodi koji se ostvare kao razlika između nabavne i prodajne cene predstavljaju prihode od poslovanja, pa su oporezovana porezom na dobit pravnih lica (15%). Danas nije tako redak slučaj da u zlato ulažu i građani i firme. Jedan od glavnih motiva je zaštita vrednosti imovine. Osim toga, i uvoz zlata je oslobođen PDV-a. Građani koji planiraju kupovinu zlata u inostranstvu, međutim, moraju zatražiti stručna mišljenja za primenu carinskih i deviznih propisa“.
Vasić napominje da je zlato deo imovine koja se može nasleđivati kao i svaka druga imovina. Porez na nasleđe ne plaćaju naslednici prvog naslednog reda (supružnici, deca, roditelji), dok naslednici drugog i trećeg reda plaćaju porez od 1,5 odnosno 2,5 odsto.
Investiciono srebro nije oslobođeno poreza
Dok je investiciono zlato kao monetarni metal oslobođeno PDV-a, investiciono srebro spada u industrijske metale i podleže PDV-u od 20%. Investiciono srebro centralne banke više ne drže kao monetarnu rezervu. Georgi Hristov smatra da je razlika u oporezivanju jedan od glavnih razloga zbog kojih investitori češće biraju zlato nego srebro.
„Prema našem iskustvu, u Srbiji je kada je reč o kupovini investicionih komada, omiljen zlatni dukat Franc Jozef. On se tradicionalno poklanjao povodom rođenja deteta, venčanja i drugih važnih događaja“, kaže Hristov i dodaje da investitori s manjim sredstvima obično počinju s kovanicama ili lakšim polugama, dok oni koji ulažu veće iznose češće biraju masivnije poluge, koje imaju nižu premiju po gramu.
Pročitajte još:
„Iako neki kupci veruju da su manje poluge lakše za kasniju preprodaju, to je zapravo zabluda. Svi sertifikovani investicioni proizvodi od zlata, od jednog do 100 g, mogu se podjednako lako prodati u bilo kom trenutku. Naravno, pod uslovom da su očuvani i u originalnom pakovanju. Važno je bezbedno skladištenje zlata da bi zadržalo punu tržišnu vrednost, kao i odgovarajuća dokumentacija. Tu spadaju fiskalni račun i faktura da je zlato kupljeno od ovlašćenog trgovca koji posluje u skladu sa zakonskim propisima“.
Hristov navodi da je najbolje vreme za prodaju zlata, kada postoji stvarna finansijska potreba. Takođe, trebalo bi izbegavati prodaju samo zato što je cena porasla.
„Kratkoročne oscilacije su uobičajene, a zlato je namenjeno dugoročnom očuvanju bogatstva, ne brzom profitu. Investiciono zlato nije špekulativna imovina, već sredstvo za čuvanje vrednosti koje je idealno zadržati što je duže moguće. Tokom perioda visoke inflacije interesovanje za investiciono zlato primetno je raslo. Razlog je što inflacija umanjuje vrednost valuta, dok cena zlata obično raste. Ono tad funkcioniše kao sigurno utočište za očuvanje vrednosti imovine. Trenutna tržišna cena zlata je 3.464 evra po unci“.
Investiciono zlato i Narodna banka Srbije
U NBS dodaju da s obzirom na to da je na ovaj oblik aktive teže uticati kroz politike kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, zlato kao klasa aktive, a kao deo ukupnog ulaganja, omogućuje smanjenje rizika i očuvanje vrednosti investicija i doprinosi diversifikaciji ukupnih ulaganja. Smatraju takođe da treba imati u vidu da zlato nije kamatonosni oblik aktive. Odlikuje ga velika volatilnost cene (moguća značajna promena cene zlata u oba smera).
Prema Narodnoj banci Srbije i to treba razmotriti prilikom donošenja investicionih odluka. To važi ne samo za investiciono zlato, nego i za bilo koje druge oblike i/ili vrste investicija.
