Tradicionalna godišnja Horváth CxO studija sprovedena je među više od 130 izvršnih direktora CEE regiona. Ovog puta prvi put je obuhvatila i značajno veći broj kompanija iz Srbije. Studija otkriva da kriza menja poslovanje firmi Srbije jednako kao i onih iz CEE regiona. I domaće i regionalne firme suočavaju se sa sličnim izazovima kao i njihovi globalni konkurenti.
U uslovima sve složenije svetske ekonomije, izvršni direktori fokusiraju se na operativnu izvrsnost i stabilnost poslovanja. Podižu efikasnost, čuvaju profitne marže i grade otpornije lance snabdevanja. Kompanije navode da su glavni uzroci preispitivanja poslovnih strategija rastući trgovinski sukobi i pritisci inflacije i ekonomske krize. Kako bi smanjile izloženost nestabilnosti na najvećim tržištima, mnoge od njih sele proizvodnju i nabavku bliže regionalnim tržištima. Istovremeno, akcenat se vraća na ključne unutrašnje faktore. Na efikasnost, inovacije i na kupce – dok dugoročne teme poput održivosti za sada padaju u drugi plan.
Regionalni uvidi potvrđuju globalne trendove, ali sa specifičnom, lokalnom nijansom.
„Kompanije u regionu CEE, kao i globalno, stavljaju poboljšanje troškovnih i profitnih struktura na prvo mesto. Ipak, usled izraženijeg nedostatka kvalifikovane radne snage, u CEE dodatno naglašavaju ljudske resurse“, navodi Marija Boldor, partnerka u kompaniji Horváth. Drugim rečima, menadžeri u Srbiji i okolnim zemljama podjednako prate opštu tendenciju smanjivanja troškova kao strategiju za očuvanje marži, ali imaju i dodatni izazov. Velika potražnja za kvalitetnim zaposlenima prisiljava ih da još ozbiljnije pristupe upravljanju kadrovima. Čine to obukom ili zadržavanjem talenata, kako bi osigurali stabilnost poslovanja.
Oprezna modernizacija i regionalni planovi
Digitalna transformacija ostaje u središtu poslovne agende. Horváth studija otkriva da prelazak iz eksperimentalnih faza u konkretnu primenu napreduje brže nego ranije. Veštačka inteligencija se više ne posmatra samo IT alatom, već se primenjuje u finansijama, operacijama i prodaji, kako bi poboljšala efikasnost i korisničko iskustvo. U praksi to znači da kompanije sve više uvode AI i druge digitalne tehnologije u svakodnevni rad. Istovremeno, one traže merljive poslovne koristi od tih investicija.
Sa druge strane, kompanije u regionu još nisu započele masovno širenje aktivnosti spajanja i akvizicija. Horváth posebno ističe to što su akvizicije i dalje niskog prioriteta na listi planova. Menadžeri se radije koncentrišu na jačanje postojećih poslovnih modela, nego na spajanja i preuzimanja. Sve to, jer imaju u vidu geopolitičku i regulatornu neizvesnost.
Pročitajte još:
U pogledu lanaca snabdevanja i geopolitike, lokalni poslovni lideri nastoje da umanje rizike. Preusmeravanje nabavke ka bližim tržištima i diverzifikacija dobavljača ključni su koraci ka stvaranju otpornijih lanaca snabdevanja. Na primer, prerađivačka industrija mora da vodi računa o spoljnom okruženju – usporavanje rasta u Nemačkoj (jednoj od najvećih destinacija izvoza CEE zemalja) i političke turbulencije u državama Evrope dodatno komplikuju planove. Uslovi poput tih pridonose sve većem interesovanju za izgradnju lokalne industrijske baze i javna ulaganja u regionu. Na taj način bi ekonomija bila manje zavisna od spoljnih šokova.
Pozitivna očekivanja uzdrmana kadrovskim nedostacima
I pored brojnih izazova, očekivanja rasta ostaju jaka. Prema anketi, većina firmi očekuje nastavak rasta prihoda u 2025. godini. Međutim, strategije vezane za radnu snagu se razlikuju. U uslužnom sektoru rast prihoda obično podrazumeva i zapošljavanje, dok proizvodne kompanije često računaju na veće performanse kroz automatizaciju i produktivnost umesto na proširenje radnih mesta. Firme u CEE i Srbiji i dalje se bore sa nedostatkom kvalifikovane radne snage. Zbog toga i svako novo povećanje broja zaposlenih nosi dodatne izazove.
Pročitajte još:
Svakako, tu je i pitanje profitabilnosti. Studija ukazuje da očekivanja u vezi sa profitnim maržama nisu značajno promenjena. Uslužne firme veruju da će lakše pretvoriti rast prihoda u veću čistu dobit, nego industrijski proizvođači. S druge strane, deo proizvodnih kompanija upozorava da bi rast troškova, poput cena sirovina ili transporta, mogao da „pojede“ dobit. Zbog toga će morati dodatno da se prilagođavaju i unapređuju svoje poslovne modele.
Kriza menja poslovanje firmi, ali se ide napred
Uz kompleksno stanje tržišta cele Evrope, kompanije u Srbiji i okruženju, suočene sa ubrzanim globalnim promenama, izabrale su pragmatičan pristup. Vraćaju se na osnovne teme poslovanja kako bi sačuvale konkurentnost i nastavile sa rastom. To podrazumeva oštriju kontrolu troškova, sveobuhvatnu digitalnu transformaciju i gradnju fleksibilnih lanaca snabdevanja. U uslovima nesigurnog privrednog okruženja, ovakav pristup mogao bi da pruži stabilnu podlogu za dugoročnu održivost kompanija. I zaista, kriza menja poslovanje firmi Srbije i regiona, ali se ide napred i veruje u boljitak…
