Nedavno smo pisali o tome kako pametno koristiti AI za svakodnevne obaveze i napredak u poslu. Nastavljamo sa još zanimljivijom temom koja se tiče mnogih od nas. Da li će nas AI zameniti i koga tačno – ovo je priča o tome Kako AI menja tržište rada i koji poslovi su najugroženiji. Ali i oni koji to nisu.
Prema studiji Elevate kompanije, do 2030. čak 30% radnih mesta moglo bi biti transformisano ili zamenjeno veštačkom inteligencijom i automatizacijom. Analizirano je 26 različitih pozicija iz više sektora. Istraživanje je pokušalo da identifikuje zanimanja koja bi mogla da pređu pod nadzor AI tehnologija već do kraja decenije. Istraživači su za svaku ulogu procenjivali verovatnoću da je AI u potpunosti zameni, zatim projekciju rasta broja tih pozicija do 2030. (kako bi se razumela tržišna ponuda), kao i procenu rizika prema novom GPT-5 modelu veštačke inteligencije.
Poslovi koji podrazumevaju ponavljajuće, rutinske zadatke pokazuju znatno veći rizik od automatizacije. Uloge koje zahtevaju kreativnost i ljudsko prosuđivanje zasad su znatno manje ugrožene. Ovi ključni faktori kombinovani su u jedinstvenu AI-ocenu rizika. Na osnovu nje su rangirana zanimanja najizloženija opasnosti potpune automatizacije u narednih pet godina.
Koja radna mesta ugrožava veštačka inteligencija
Tabela ispod prikazuje deset pozicija sa najvišim skorom rizika od potpune AI-automatizacije do 2030. godine. Prikazana su i procenjeni rizik automatizacije, očekivani rast broja radnih mesta do 2030. i procena rizika prema GPT-5 modelu.
Na prvom mestu nalazi se referent za unos podataka, sa savršenim AI-skorom rizika 100. Rizik automatizacije iznosi 95%, a GPT-5 procenjuje verovatnoću automatizacije takođe na 95%. Posao referenta za unos podataka istovremeno beleži i najveći pad u očekivanom rastu. Predviđa se smanjenje broja radnih mesta od 25% do 2030.
Drugi su telemarketeri, sa AI-skorom rizika 92. Rizik automatizacije ovog posla je 94%, što ga čini skoro jednako ugroženim kao kucanje tj. unošenje podataka. Očekuje se da će broj telemarketing pozicija opasti za oko 21,5%. GPT-5 model takođe ukazuje na visoku izloženost automatizaciji, procenjujući šansu od 85% da će ovaj posao preuzeti AI.
Na trećem mestu su blagajnici, sa AI-automatskim rizikom od 93%. Prema proceni GPT-5, verovatnoća automatizacije ovog posla iznosi 75%. Očekuje se značajan pad u broju ovih poslova – oko 10,6% manje u narednih pet godina. Visok rizik automatizacije i negativan rast utiču na njihov ukupan AI-skor rizika od 79.
Pročitajte još:
Četvrto mesto zauzimaju recepcionari (AI-skor 71). GPT-5 procenjuje 80% verovatnoće automatizacije, što je čak pet procenata više nego kod blagajnika. Ostali pokazatelji daju rizik od oko 91%, što ukazuje na snažan trend automatizacije. Očekuje se da će broj poslova recepcionara blago opasti, za oko 0,5%.
Peto mesto drže referenti za fakturisanje, sa AI-skorom rizika 69. GPT-5 procenjuje rizik automatizacije ovde takođe na 80%. Drugi izvori procenjuju rizik nešto više, oko 89%. Ubedljivost rizika je vidljiva i u rastu. Ova pozicija beleži vrlo mali rast od 0,5%, neznatno bolje od pada koji imaju zaposleni prethodna četiri zanimanja.
Na šestom mestu su pravni asistenti (AI-skor 66). Imaju procenjeni AI-rizik 88%. GPT-5 model vidi pravne asistente kao nešto ugroženije od radnika u proizvodnji – procenjujući 75% šanse za automatizaciju, što je 5 poena više nego kod proizvodnih radnika.
Za njima dele šesto mesto (takođe AI-skor 66) administrativni asistenti. Njihov rizik automatizacije iznosi 83%, što je delom posledica neznatnog pada broja ovih poslova (oko 0,3%). Po GPT-5 proceni, šansa da administrativni asistenti budu zamenjeni veštačkom inteligencijom je 80%, pet procenata više nego za pravne asistente.
Istraživanje kako AI menja tržište rada nema lepe vesti ni za lektore, koji su na osmom mestu (skor 65). Razvoj alata za obradu jezika, poput Grammarly-ja, povećava rizik za ovaj posao. Procena rizika automatizacije iznosi 85%. To se već odrazilo i na tržištu rada. Broj poslova lektora je pao za oko 3,4%, što je duplo više od pada za pravne asistente.
Pročitajte još:
Na istom devetom mestu (skor 65) su radnici u proizvodnji. Njihov AI-rizik je 89%, što je za četiri poena više nego kod lektora. GPT-5 procena rizika je niža, 70%, ista kao i za lektore. U praksi se očekuje blagi rast broja ovih poslova – oko 0,6%.
Deseto mesto zauzimaju predstavnici korisničke podrške (skor 62). Rizik automatizacije kod njih je procenjen na 76%, što je skoro isto kao i kod blagajnika, a GPT-5 procena je 75%. Broj poslova u ovom sektoru verovatno će opasti za oko 5% do 2030. godine, drugi najveći pad nakon blagajnika.
Među analiziranim kategorijama našla su se i pomoćnici u ljudskim resursima, sa rizikom od 73% i AI-skornom 56. Za ovo zanimanje stručnjaci beleže pad broja radnih mesta od oko 4,8% do 2030. godine.
Radna mesta koja AI neće ugroziti
Suprotno od prethodnog spiska su poslovi sa najnižim rizikom od automatizacije. Tabela prikazuje 10 pozicija sa najnižom AI-ocenom rizika i pripadajućim parametrima. Ovo je dobra prilika da se vratimo na priču od ranije – marketinške stručnjake veštačka inteligencija teško će moći da zameni. Izgleda da smo bili u pravu 😉 AI će možda i kreirati marketinške kampanje, ali će ljudi i dalje biti izuzetno važan faktor u tome.
Na vrhu ovog spiska su stručnjaci za odnose s javnošću (PR), sa veoma niskim rizikom (AI-skor 1). Rizik automatizacije je samo 24%, a očekuje se rast broja poslova od 6,2% do 2030. GPT-5 procenjuje šansu za automatizaciju samo na 35%.
Iste niske ocene rizika dele dizajneri enterijera (AI-skor 1, rizik 25%). Ovo zanimanje zahteva kreativnost, zbog čega ga GPT-5 takođe vidi kao relativno sigurno (procena 30%). Očekuje se da će broj ovih poslova porasti za oko 4% u narednih pet godina.
Na trećem mestu su advokati (skor 5). Rizik automatizacije za advokate procenjen je na 31%, a GPT-5 procena je 30% – isto kao i za dizajnere enterijera. Očekuje se rast broja advokatskih pozicija od 5,2%, što potvrđuje da je ovaj posao trenutno manje ugrožen.
Četvrto mesto drže menadžeri marketinga (skor 9). Najveći rast među svim poslovima očekuje se upravo u ovoj grupi – oko 8,2% više radnih mesta do 2030. GPT-5 procenjuje rizik automatizacije marketinga na 35%, a ukupan AI-rizik ove pozicije iznosi 38%.
Pročitajte još:
Peto mesto zauzimaju dizajneri video igara (skor 15). Procena rizika je 40%, dok GPT-5 procenjuje šansu automatizacije malo višom, na 45%. Ipak, zbog velike potražnje za stručnjacima u ovoj oblasti, broj poslova u industriji video igara brzo raste i očekuje se povećanje od oko 7,9%.
Među zanimanjima sa niskim rizikom još su farmaceuti (skor 22), zatim prodajni predstavnici usluga, novinari, web programeri (svaki sa skorom 30) i grafički dizajneri (skor 34). Ova zanimanja pokazuju znatno više ljudske interakcije, ekspertize ili kreativnosti, zbog čega ih AI ne vidi mogućim za potpunu automatizaciju.
„Brz napredak veštačke inteligencije menja tržište rada, posebno u oblastima gde poslovi podrazumevaju ponavljajuće zadatke. Iako automatizacija donosi veću efikasnost, ona takođe predstavlja značajne izazove za milione radnika koji se suočavaju sa gubitkom posla. Neophodno je da kompanije i donosioci odluka daju prioritet prekvalifikaciji i kreiranju atmosfere koji pomažu radnicima da pređu u uloge gde su ljudske veštine i dalje od ključnog značaja“, kaže Eliot Muler, izvršni direktor kompanije Elevate.
Istraživanje kako AI menja tržište rada i koji poslovi su najugroženiji naglašava potrebu za edukacijom i prilagođavanjem tržišta rada promenama koje donosi veštačka inteligencija. Zanimanja koja zahtevaju empatiju, kreativnost i kompleksno razmišljanje ostaju najsigurnija. Ipak, repetitivni, poslovi rutinskih zadataka moraju već sad da se adaptiraju i prekvalifikuju, odnosno zaposleni koji ih obavljaju.
