Generacija Alfa (rođeni od 2010. nadalje) je prva koja je od malih nogu u potpunosti uronjena u digitalni svet. GWI je sproveo posebno istraživanje među više od 20.000 njih (uzrasta osam do 15 godina) kako bi saznao kako oni razmišljaju, igraju se i utiču na svet oko sebe. Ovo istraživanje otkriće nam zapravo šta želi generacija Alfa, ali i sve ono što smatraju suvišnim i lošim.
Ključni nalazi pokazali su da se ova generacija okreće miru. Deca sve manje prate stresne vesti ili teme o životnoj sredini. Umesto toga, okrenuli su se prijatnijim aktivnostima i interesovanjima, kao i offline svetu. U izveštaju se ističe da devojčice osećaju veću snagu i ambiciju u tradicionalno muškim oblastima kakve su pravo i medicina. U domenu interneta više preteže pasivno praćenje sadržaja nego aktivno učešće. Deca gledaju i kupuju više, a manje objavljuju ili diskutuju o društvenim temama. Uz to, Gen Alpha već odlučuje o porodičnoj potrošnji. Većina osmogodišnjaka i mlađih tvrdi da ima svoj glas kada je reč o izboru hrane ili igračaka, pa čak i konačnu reč u kupovini ponekih stavki.
Ovo su samo neki od najvažnijih segmenata, koji jasno pokazuju koliko se odnos među generacijama promenio.
Kako razmišljaju pripadnici generacije Alfa
Istraživači su najpre odraslima postavili pitanje šta ih najviše brine za Generaciju Alfa. Dobijeni odgovori čine dug spisak strahova: klimatske promene, skupi život, političke podele, mentalno zdravlje, zavisnost od društvenih mreža… Мnogi smatraju da će ova generacija biti anksioznija i izolovanija. Međutim, podaci pokazuju da deca samostalno u stanju da se izbore sa izazovima i da umeju da isključe dramu.
Deca su samostalno u stanju da se izbore sa izazovima i umeju da isključe dramu
GWI, Gen Alpha unfiltered istraživanje
Primera radi, u poslednjih nekoliko godina tehnologija je postala zanimljivija od samih kompjutera. To nam jasno pokazuje Grafikon 1 u nastavku. Deca radije koriste telefone, tablete i pametne zvučnike, dok je interesovanje za tradicionalni računar opalo. Jednako značajno, više ih zanima podkast nego vesti, a manje aktivno angažovanje u ekološkim pitanjima. Ovo verovatno ima veze sa tim da bi sačuvali mir i optimizam u svetu punom negativnih vesti. Stručnjaci kažu da Gen Alpha bira ono što im deluje lakše i prijemčivije. Više vole audio i video format, odnosno sadržaje koji nude rešenja, umesto suvoparne hronike problema.
Sfera interesovanja se menja i u zabavi. Recimo, zanimanje za modu i negu ličnosti je poraslo, naročito među dečacima. U Velikoj Britaniji je procenat dečaka zainteresovanih za šminku porastao sa 4% na 9% od 2022. To pokazuje da deca eksperimentišu sa samizražavanjem i da ima manje muških i ženskih tabua. Ovaj trend osnaživanja osećaju i dečaci i devojčice. Čak 54% devojčica danas veruje da može da postane šta god poželi, uključujući pravnike, lekare ili novinare. Sve su to oblasti u kojima su nekad dominirali muškarci. Nasuprot tome, samo oko 37% dečaka oseća isto samopouzdanje.
Ovo je znak da se društveni stav prema mogućnostima menja u pozitivnom smeru – ali i upozorenje da dečaci moraju da dobiju podjednaku podršku i pozitivan primer kako bi im samopouzdanje raslo jednako kao kod devojčica.
Kako provode slobodno vreme; igra i kreativnost
Nakon epidemije i dugih perioda online škole, generacija alfa ponovo je oduševljena uživanjem u stvarnom svetu. Sve više tinejdžera uživa u izletima, bioskopima i druženjima uživo sa prijateljima. GWI je zabeležio značajan porast u više segmenata. Deca uzrasta 12 – 15 godina su 2025. češće birala pešačke ture (+44%), film u bioskopu (+15%) i susrete sa prijateljima (+13%), u poređenju sa 2021. godinom. Klinci čak više pitaju roditelje za igračke (+16% na listama želja) i češće navode da igraju društvene igre (+8%). Ukratko, offline svet postaje trendy. Generacija Alfa, kako kaže, bukvalno izlazi napolje da dodirne travu. To pokazuje i Grafikon 2.
Igra i u digitalnom svetu postaju sve složeniji. Više od 3/4 dece (77% osmaka) igra video-igre, ali sada više biraju društvenost i kreativnost. Mnoga deca biraju igre koje im omogućavaju izgradnju i kooperaciju. Roblox je zato od 2021. gotovo udvostručen (sa 26 na 51% korisnika među 12-15-godišnjacima). Podsećamo vas da je to istovremeno trenutno najopasnija igra i jedna od najtoksičnijih, pa bi trebalo voditi računa o tome.
Dečaci i devojčice grade gejming zajednice i stvaraju sadržaj, pa je igranje teren gde se sklapaju prijateljstva i razmenjuju ideje. Studija iz kompanije Roblox potvrđuje da ova generacija očekuje igru koja je i online i offline. Jer, igra se nastavlja i izvan ekrana kroz zajedničke aktivnosti, rođendane i slično.
Šta pokreće njihovu ambiciju
Iako je samo 14% odraslih zabrinuto da će Gen Alpha ustuknuti na tržištu rada, deca već sada imaju visoke ciljeve. Devojčice se ne plaše ambicioznih zanimanja. Više od polovine njih (54%) veruje da može da postane šta poželi. To se odražava i u njihovim ciljevima – sve više teže ka karijerama u medicini, pravu i novinarstvu. U Velikoj Britaniji je, recimo, po prvi put zabeležen veći broj lekarki nego lekara. GWI istraživanje pokazuje da bi taj trend mogao da se nastavi, jer sve više devojčica želi tu profesiju.
S druge strane, uloga muškaraca u učionici počinje da opada. Istraživanja pokazuju da su muškarci većina i u školstvu, što utiče na dečake da manje cene školovanje. Samo 37% dečaka danas veruje da može da ostvari bilo šta, što sugeriše da i njima treba podrška i podstrek. Pogledajte grafikon u nastavku koji to jasno ilustruje.
Ova generacija će najverovatnije redefinisati i obrazovanje i posao. Studija pokazuje da je procenat tinejdžera u SAD koji smatraju da je važno ići na fakultet drastično opao, posebno kod dece čiji su roditelji srednjeg prihoda (-24%), ljubitelja video-igara (-38%) i onih koji prate edukativni sadržaj na internetu (-23%). To znači da moramo da osmislimo nove načine obrazovanja – stručne kurseve, prakse, online radionice – koji decu pripremaju za tržište rada umesto oslanjanja samo na diplome.
Pročitajte još:
Pojavom veštačke inteligencije u obrazovanju i poslu, važno je da deca od malih nogu uče kako da se snalaze. Podaci pokazuju da je oko 25% tinejdžera već koristilo neki AI alat tokom prošle nedelje. Oni čiji su roditelji mlađi ili žive u bogatijim, urbanim sredinama imaju znatno veći udeo u tome. To znači i da razlike u prilikama za učenje novih tehnologija mogu postati značajne već u tinejdžerskom dobu. Zato stručnjaci savetuju da digitalna pismenost krene od škole. Potrebna su dodatna ulaganja u decu iz manje privilegovanih sredina, kako bi generacija alfa imala jednake šanse u budućnosti.
Kako koriste društvene mreže i internet
Generacija Alfa je prva generacija digitalnih urođenika. Već sa 8 godina više od 86% njih ih ima pristup pametnom telefonu ili tabletu. Sa 13 godina oko 75% već ima svoj telefon. Već smo pričali i o tome da deci prerano dajemo telefone i digitalne uređaje. Ipak, za utehu je zaključak GWI istraživanja da se ono što rade na internetu menja. Bave se društvenim mrežama na veoma pasivan način.
Pročitajte još:
Znatno su porasli praćenje sporta, online kupovina i gledanje videa. Smanjen je broj onih koji objavljuju lične stavove, diskutuju o vestima ili uzrocima nečega.
Danas svaki 10. tinejdžer tvrdi da objavljuje sve što radi na mreži, a manje od dve petine veruje da može da kaže šta iskreno misli kroz svoje objave. Ukratko, oni konzumuju javno, a komentarišu privatno.
Iako ne prelaze mnogo vremena u objavljivanju, generacija Alfa je vrlo prisutna onlajn. Najviše koristi Instagram, TikTok i YouTube – ali su pripadnici ove generacije pre svega kao posmatrači. TikTok im je omiljen, jer im nudi vizuelnu inspiraciju, bilo da je u pitanju moda, šminka, igre ili influenseri sa kojima se poistovećuju. U takvom okruženju, stručnjaci poručuju brendovima da ne „guraju“ decu da kreiraju sadržaj, već da ponude nešto vredno deljenja, čuvanja.
Takođe, kako su roditelji zabrinuti za bezbednost dece na mreži, sve je više alata za zaštitu. Od roditeljskih lozinki do ograničenja vremena provedenog online. Interesantno je da deca čijim roditeljima je bitno da razgovaraju o bezbednosti interneta imaju 10% veću šansu da sami kažu da znaju kako da se zaštite online, u poređenju sa decom čiji roditelji se oslanjaju samo na tehnička ograničenja. To znači da kvalitetan razgovor i uputstvo pored tehnologije čine veliku razliku u osnaživanju dece za bezbedno korišćenje interneta.
Generacija Alfa je prva generacija digitalnih urođenika
GWI, Gen Alpha unfiltered istraživanje
Na primer, u Australiji je nedavno predložena zabrana društvenih mreža za mlađe od 16 godina. Australijska deca to smatraju velikom promenom. U odnosu na decu širom sveta, 41% više tinejdžera u Australiji veruje da im društvene mreže omogućavaju da iskreno izraze svoja mišljenja. Drugim rečima, ukoliko im uskraćimo platformu, oni su spremni da se pobune, jer osećaju da tako gube važan kanal komunikacije.
Kako kupuje generacija Alfa i kako menja kupovinu
Iako tek ulazi u svet potrošnje, generacija Alfa odlično razume e-trgovinu i plaćanje. Procenat tinejdžera (12-15 godina) koji kupuje online bar jednom nedeljno porastao je sa 15 2021. na 21% danas. Uz to, većina dece ima više džeparca nego pre četiri godine. Na devet od 14 praćenih tržišta prihodi im rastu za najmanje 10%. U Velikoj Britaniji su deca dobila 25% više džeparca nego ranije, nadmašujući inflaciju. Međutim, u nekim zemljama (SAD i Kina) deca osećaju posledice krize – i dobijaju manje novca nego pre.
Zanimljivo je da deca troše mnogo novca na virtuelne stavke u igrama – više nego na stvarne (prave) cipele ili garderobu. Više od četvrtine dece (8–11 godina) koja igraju video igre troši džeparac na kupovinu virtuelne robe unutar igara. To znači da, iako ne zarađuju novac, uživaju u osećaju kupovine. Klinci proveravaju proizvode i upoređuju ih, istražuju tržište i donose odluke o tome šta je vredno trošenja.
Roditelje toga najviše pogađa, jer mališani na kraju dobiju svoj digitalni novčanik. To često bude tako što roditelji podele lozinku platnog računa sa detetom ili naprave dečiji kartični nalog.
Pročitajte još:
GWI analizira i „demokratski“ način donošenja odluka u kući. Većina osmogodišnjaka i mlađih tvrdi da zajedno sa roditeljima odlučuje o kupovini igračaka i hrane. Otprilike jedna trećina njih kaže da oni sami odlučuju o kupovini igračaka. Na primer, 60% dece troši džeparac na hranu (njihov omiljeni budžet), a oko 33% kaže da bez njihove saglasnosti roditelji ne bi pazarili novu igračku.
Deca vole da imaju slobodu izbora, ali im je potrebna pomoć da nauče odgovorno da troše. Finansijski i maloprodajni stručnjaci kažu da je prilika u tome da se naprave edukativne platforme i aplikacije za štednju ili digitalne novčanike za decu, uz podršku roditelja. Pomažući deci da od malih nogu savladaju plaćanje i budžet, možemo im već danas omogućiti da budu mudriji kupci sutra.
Generacija alfa zna šta radi – od malih nogu
Rezime GWI izveštaja pokazuje da generacija Alfa ne samo da raste uz tehnologiju, već je sad oblikuje na svoj način. Deca se selektivno povezuju sa svetom. Manje prate negativne vesti, više se posvećuju aktivnostima i temama koje ih inspirišu. Samouverena su i ambiciozna, a sa druge strane, žele da nauče kako da bezbedno i odgovorno koristite internet i novac.
Iako mnogi oko njih brinu za budućnost, generacija Alfa je već spremna da utiče na porodicu, kulturu i ekonomiju. Čini to iskreno i bez filtera.
