I milenijalci u Srbiji osećaju usamljenost i to postaje sve veći problem. Kaspersky istraživanje o tome kako milenijalci u Srbiji koriste digitalne platforme otkriva da 23% njih navodi da im je angažman u online zajednicama pozitivno uticao na mentalno zdravlje i opšte blagostanje. Na globalnom nivou, ovaj odgovor je dalo čak 29% ispitanika. Ipak, preterano uključivanje u digitalne zajednice može povećati rizik od iskrivljenog predstavljanja i površnih interakcija.
Najnovija istraživanja pokazuju i to da se 57% mladih Evropljana oseća umereno ili čak ozbiljno usamljeno. Ovo bi moglo podstaći milenijalce da se okrenu digitalnim prostorima kako bi nadoknadili nedostatak tradicionalnih oblika socijalizacije, poput druženja na poslu i okupljanja uživo.
Bezbedan prostor ili leglo laži?
Istraživanje pokazuje da se 44% milenijalaca može smatrati „aktivnim učesnicima“ u online zajednicama. Svakodnevno provode najmanje tri sata na platformama poput internet foruma, društvenih mreža i gejming zajednica. Za neke od njih, ovi virtuelni prostori predstavljaju ključan izvor utehe i društva – naročito u trenucima usamljenosti.
Rut Gest, sajberpsihološkinja i osnivačica igre za bezbednost na društvenim mrežama Sersha, objašnjava ovu situaciju. „Digitalni prostori su se razvili u mesta gde milenijalci mogu da istražuju, uče i povezuju se sa istomišljenicima. Kada se koriste promišljeno i uz odgovarajuće bezbednosne mere, društvene mreže mogu biti snažan saveznik u očuvanju mentalnog zdravlja. One nude prostor za samoizražavanje, osećaj pripadnosti i čak kreativnu inspiraciju. Međutim, važno je zapamtiti da koristi koje dolaze iz ovih zajednica zavise od održavanja ravnoteže“, kaže Gest.
Pročitajte još:
Ipak, rizici se ne smeju potceniti. Osam procenata ispitanika u Srbiji navodi da je učestvovanje u online zajednicama imalo negativan uticaj na njihovo mentalno zdravlje. Dodatno, više od dve trećine (68%) milenijalaca kaže da su se susreli sa osobom koja je na internetu pogrešno ili iskrivljeno predstavila svoj identitet. To ukazuje na potencijalnu opasnost i u naizgled pozitivnim online odnosima.
Onlajn zajednica pre porodice?
Ovo istraživanje pokazuje da milenijalci tragaju za lajkovima, digitalnom povezanošću i potvrdom na mreži.Gotovo trećina (31%) milenijalaca iz Srbije izjavljuje da objavljuje važne životne promene – poput raskida, unapređenja na poslu ili preseljenja na društvenim mrežama pre nego što o tome obaveste najbliže članove porodice i prijatelje lično. Ipak, dve trećine anketiranih (66%) kažu da im je lakše da razviju iskrena prijateljstva i romantične veze direktnom, ličnom komunikacijom.
Uprkos intenzivnoj upotrebi digitalnih platformi za deljenje ličnih dostignuća, istraživanje pokazuje da prijateljstva van mreže i dalje imaju snažnu privlačnost. Prosečno, milenijalci navode da imaju oko sedam bliskih, značajnih online veza, u poređenju sa približno 14 prijateljstava u stvarnom svetu.
Digitalne platforme pružaju vredne mogućnosti za održavanje kontakta i trenutno društveno odobravanje. Ipak, dublje veze koje se razvijaju uživo ostaju ključne. Milenijalci prepoznaju da se istinsko poverenje i razumevanje lakše grade kroz direktnu interakciju. U takvoj komunikaciji su prisutni svi verbalni i neverbalni signali u realnom vremenu.
Kako bezbedno graditi digitalna prijateljstva
Za većinu ispitanika (62%), digitalne interakcije nisu imale nikakav uticaj na mentalno zdravlje. To sugeriše da je za mnoge angažman na mreži postao rutinski deo svakodnevice, a ne transformativno iskustvo.
Pročitajte još:
Ipak, dok mnogi milenijalci uživaju u prednostima stalne povezanosti, uočava se i jasna nota opreza. Preveliko oslanjanje na digitalne interakcije može povećati ranjivost na iskrivljeno predstavljanje. Jer, ljudi izmišljaju ili preuveličavaju aspekte svog identiteta, što može dovesti do lažnog poverenja i potencijalne emocionalne štete. Posebno kada se uzme u obzir da 13% ispitanika priznaje da su i sami, u nekom trenutku, koristili lažno ime, kreirali lažni profil ili se namerno predstavljali kao neko drugi na društvenim mrežama.
Mark Rivero, vodeći istraživač bezbednosti u okviru Globalnog istraživačkog i analitičkog tima (GReAT) kompanije Kaspersky, upozorava na nekoliko stvari.„Prostori koji nude povezivanje i podršku takođe mogu izložiti korisnike rizicima po privatnost, sajber nasilju i krađi identiteta. Milenijalci moraju biti svesni informacija koje dele i digitalnih tragova koje ostavljaju. Postavljanje granica i davanje prioriteta digitalnoj bezbednosti je ključno kako bi ova online prijateljstva ostala pozitivna i bezbedna“, objašnjava Rivero.
Kako bezbednije i lepše koristiti internet
Kaspersky preporučuje savete i resurse kako bi interakcije na mreži bile što sigurnije. Dobro je da ovo znaju ne samo milenijalci u Srbiji, nego i svi korisnici interneta.
- Proveravajte identitete. Koristite reverse image search, uporedite profile i zatražite video pozive da biste potvrdili da osoba odgovara svom online prikazu.
- Proveravajte informacije. Osigurajte da sve informacije imaju potporu u pouzdanim izvorima kako biste izbegli širenje dezinformacija.
- Upravljajte ličnim podacima. Ograničite ono što drugi mogu da vide i podele. Budite oprezni sa sadržajem koji objavljujete i podesite privatnost tako da zaštitite osetljive informacije. Koristite online privacy checker kao pomoćni alat.
- Pazite sa geolokacijom. Deljenje informacija o mestima koja često posećujete može nenamerno otkriti vaše obrasce kretanja. Kada koristite geotagove, birajte apstraktne ili opšte lokacije.
- Vodite računa o tuđim podacima. Kada delite informacije koje uključuju druge ljude, uvek tražite njihovu saglasnost. Postupajte s njihovim ličnim podacima s istim poštovanjem kao prema sopstvenim.
- Ostanite informisani o digitalnim prevarama. Budite u toku sa najčešćim prevarama i znacima upozorenja. Kaspersky Daily blog nudi redovno ažurirane savete.
- Koristite jake lozinke. Upotrebite pouzdano bezbednosno rešenje kako biste generisali i sačuvali jedinstvene lozinke za svaki nalog. Izbegavajte korišćenje istih više puta.
- Ažurirajte softver. Redovno ažurirajte aplikacije i softver da biste zatvorili bezbednosne propuste i osigurali maksimalnu zaštitu. Dodatno, koristite pouzdan antivirus za realnu zaštitu od pretnji – zlonamernih linkova i krađe identiteta.
Za dodatne savete o zaštiti ličnih podataka na mreži, pogledajte anti-doxing kontrolnu listu. Za pristup kompletnom istraživačkom izveštaju, posetite link ovde. Milenijalci u Srbiji, kao i svi drugi korisnici interneta, mogu biti mnogo bezbedniji uz samo malo obazrivosti.
