GDPR u Srbiji primenuje se šest godine. Povodom toga kompanija PULSEC ističe značaj kontinuiranog unapređivanja bezbednosne kulture i suočavanja sa digitalnim izazovima.
Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) je globalno postavljen standard u oblasti privatnosti i transparentnosti. Stupio je na snagu 25. maja 2018. godine i ostaje ključan okvir za balans između tehnološkog napretka i zaštite ljudskih prava. O tome je više rekao Milorad Zrnić, menadžer za korporativno upravljanje i bezbednost u kompaniji PULSEC.
Pročitajte još:
„Podaci su više od digitalne valute. Podaci su deo našeg identiteta. GDPR nas podseća da svaka organizacija mora da gradi odgovornost prema pojedincu. Takođe mora i da investira u prevenciju rizika koji prate digitalnu transformaciju“, kaže Zrnić.
Šta je GDPR u Srbiji doneo za ovih šest godina
Tokom šest godina primene, GDPR je doveo do izricanja više od 2,5 milijardi evra kazni za prekršaje širom Evrope. To je jasna poruka o povećanoj odgovornosti organizacija. Istovremeno, više od 70% građana u EU i izvan nje sad poznaje svoja prava u vezi sa zaštitom podataka. Ovo je značajan napredak u digitalnom osnaživanju pojedinaca. Ipak, broj prijavljenih incidenata raste, što svedoči ne samo o boljoj detekciji već i o eskalaciji cyber pretnji.
Mada je GDPR osigurao robustan pravni okvir, više od 80% incidenata i dalje potiče iz ljudskih grešaka. To uključuje korišćenje slabih lozinki,phishing prevare ili nepažljivo rukovanje podacima. Zbog toga kompanija PULSEC naglašava da su osnove digitalne higijene ključne. Među njima su korišćenje jedinstvenih i snažnih lozinki, aktiviranje višefaktorske autentifikacije, redovno ažuriranje softvera i uređaja, kao i sistematska edukacija zaposlenih. Bez ovih koraka, čak i najsloženiji tehnički sistemi ostaju ranjivi.
Pročitajte još:
„Region Zapadnog Balkana suočava se sa kritičnim izazovima u oblasti cyber bezbednosti. U julu 2022, masovni cyber napad na državne institucije jedne zemlje regiona paralizovao je ključne javne servise. Ovaj napad otkrio je brojne nedostatke u otpornosti infrastrukture. U drugom slučaju, ransomware napad na obrazovnu ustanovu doveo je do trajnog gubitka svih podataka o studentima. To se desilo zbog nepostojanja backup kopije. Ovakvi i slični slučajevi su dokaz da bez proaktivne zaštite i poštovanja GDPR u Srbiji, posledice mogu biti razorne. To važi ne samo po podatke, već i po poverenje javnosti. Bezbednost se ne može svesti na reakciju i popravljanje štete, ono mora biti deo DNK svake organizacije“, zaključuje Zrnić.
