Da bismo nešto kupili, nekada smo morali da se organizujemo, napravimo spisak stvari i izađemo iz kuće. Danas više ne moramo ni da ustanemo iz kreveta. Udobno smešteni, sa kafom u ruci, otvorimo omiljenu aplikaciju, izaberemo šta želimo i kliknemo Dodaj u korpu. Naravno, i platimo. Tako izgleda kupovina u 21. veku. A dokle smo mi stigli sa time? Gde je onlajn kupovina u Srbiji danas – na kom smo stadijumu?
RNIDS istraživanje iz oktobra 2023. pokazalo je da 54% preduzetnika i oko 20% preduzeća u svom poslovanju ne koristi sajt. To znači da u Srbiji preko 200.000 privrednih subjekata nema svoj sajt! Pritom, na svega trećini sajtova je omogućena prodaja proizvoda ili usluga. Dodatno zabrinjava i to što je na svega 10% sajtova omogućava plaćanje karticama. Pa da li je kupcima u Srbiji internet trgovina zaista toliko neinteresantna? I zašto e-trgovci još uvek ne koriste onlajn mogućnosti poslovanja?
Koliko Srbi kupuju onlajn
Bacimo pogled na brojke. Narodna banka Srbije je objavila da je tokom 2024. godine obavljeno rekordnih 82,4 miliona kupovina preko interneta, što znači da je u proseku svakog dana prošle godine izvršeno preko 225 hiljada kupovina. To je povećanje od 39,2% u odnosu na 2023. godinu, a povećanje od 288,5% u odnosu na 2020. godinu. Verujemo da je Temu tu odigrao jednu od vodećih uloga…
Dakle, Srbi kupuju onlajn, i to sve više. A o kojim sumama je reč?
Od ukupnog broja onlajn kupovina koje su obavljene u 2024, više od dve trećine (68,5%) realizovano je u domaćoj valuti. Dinarske kupovine beleže rast od 39,6% u odnosu na 2023. godinu, pri čemu je njihova vrednost uvećana za 41,9%. Izraženo u apsolutnim brojevima, takvih transakcija je u 2024. godini bilo 56,5 miliona. Vrednost je iznosila 162,3 milijarde dinara.
Dakle, Srbi ne samo da kupuju sve više, nego i troše sve više u onlajn kupovini. Pritom, ovi podaci ne obuhvataju one onlajn kupovine kod kojih je roba plaćena pouzećem, odnosno, po preuzimanju robe. Ako je situacija takva, kako izgledaju srpske e-prodavnice koje su omogućile da internet korisnici karticama plate preko 162 milijarde dinara?
Domaće e-prodavnice
Prema podacima NBS, na kraju 2024. broj domaćih internet prodavnica porastao je na 4.726. To je 17,9% više nego na kraju 2023. godine, a 134,8% nego na kraju 2020. Broj e-prodavnica evidentno raste, ali kakav im je kvalitet? Zavirimo malo u taj deo.
RNIDS-ova analiza 1.500 e-prodavnica sprovedena u periodu od jula do oktobra 2024. godine obuhvatila je sajtove domaćih pravnih lica koja su proverena u APR-u, čime je isključena mogućnost da istraživanjem budu obuhvaćene nelegalne prodavnice.
Analiza je pokazala da 84,5% veb-prodavnica isporuku vrši samo na teritoriji Srbije. Shodno tome, poslovna logika nalaže da te prodavnice budu na nacionalnom, .rs domenu, što njih 77,47% i jeste. Bolje rangiranje pretragama (to Google tvrdi), asocijacija na srpsko tržište, veće poverenje u e-prodavnice na lokalnom domenu (što pokazuju istraživanja), percepcija pouzdanosti i bezbednosti, lokalna podrška… sve su to prednosti .rs domena kojih je većina naših e-trgovaca svesna.
Pročitajte još:
Takođe, čak 86,7% veb-prodavnica ima mejl na vlastitom domenu, a u 69,74% slučajeva taj domen je takođe .rs. I ovaj podatak pokazuje da naši e-trgovci vode računa o stavovima kupaca. Prema istraživanju iz oktobra 2021, 79% njih više veruje preduzećima koja koriste mejl adresu na vlastitom domenu, nego preduzećima koja koriste besplatne servise (kao što je Gmail).
Podatak da čak 98,33% veb-prodavnica ima aktivan SSL/TLS sertifikat, govori o bezbednosti sajtova i brizi e-trgovaca o korisnicima. SSL/TLS sertifikat znači da veb-adresa počinje bezbednim https:// (a ne http://).
Treba istaći da, prema ovoj analizi, skoro dve trećine e-prodavnica (62,67%) omogućava plaćanje karticama. Ove prodavnice su deo srpskog veba preko kog su plaćene pomenute 162 milijarde dinara.
Može li bolje?
Naravno, uvek može bolje! Pomenuta analiza došla je do podataka da, na primer, 14,7% veb-prodavnica ne objavljuje ili samo delimično objavljuje podatke o pravnom licu koje je vlasnik sajta. Kako su sve e-prodavnice proverene pre analize, znači da je reč samo o previdu, ne o lošoj nameri e-trgovca. Međutim, izostavljanje takvog podatka može značajno da utiče na percepciju kupca. Može i da učini da mu veb-prodavnica deluje sumnjivo, o čemu bi e-trgovci morali da povedu računa.
Takođe, jedna trećina domena (33,47%) nije registrovana na pravno lice koje je vlasnik sajta. To takođe može da dovede u zabunu potencijalnog kupca i natera ga da posumnja u legitimitet e-prodavnice. I ovde je opet reč o lošem postupku registracije domena, a ne o lošoj nameri prema kupcima.
Pročitajte još:
Uz to, čak 66,53% sajtova ima loše rezultate za Performancevrednost na PageSpeed Insights Mobiletestu. Imati sajt koji se nedovoljno brzo otvara na mobilnom telefonu nestrpljivog kupca direktno utiče na rezultate onlajn prodaje. Jer, ako e-prodavnica brzo ne otvori svoja vrata, e-kupac neće ni ući u nju i, posledično, neće ništa kupiti.
Dakle, kakva je onlajn kupovina u Srbiji
E-trgovina se u Srbiji razvija sve brže, nesporno, ali ima veoma mnogo mesta za poboljšanja. Od toga da samo 30% sajtova omogućava prodaju, preko toga da više od trećine e-prodavnica ne omogućava plaćanje karticama. Ima i toga da je većina mobilnih sajtova spora. Da je drugačije, i ona suma od preko 162 milijarde dinara bila bi veća.
I biće, samo da 200.000 oflajn trgovaca sagleda prednosti interneta. I da trgovci koji već posluju onlajn poprave procente koje mogu, prema svojim mogućnostima. Što pre, to bolje. Onlajn kupovina u Srbiji ima dobre izglede, treba ih iskoristiti!
