Zagađenje vazduha u Srbiji, naročito u Beogradu, već neko vreme je značajan problem. To potvrđuju izveštaji o visokim koncentracijama štetnih čečica PM2.5 i PM10. Dok se Srbija suočava sa ozbiljnom ekološkom krizom, pojedini gradovi su se izborili ili se uspešno bore protiv toga. Kako smanjiti zagađenje vazduha mogli bismo da naučimo od onih koji su nekad, poput nas, bili na vrhu neslavne lestvice.
Zato Beograd, kao jedan od najzagađenijih gradova Evrope, ima priliku da se ugleda na globalne trendove i inovativna rešenja.
Zagađen vazduh ubija
Zagađenost vazduha je najveći rizik po zdravlje stanovništva u svetu. Prema podacima The State of Global Air (2024) tokom 2021. godine od zagađenog vazduha preminuo je najmanje 8,1 milion ljudi.
U Srbiji je zbog zagađenja vazduha iste godine umrlo gotovo 15.000 ljudi, prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA). U proceni uticaja zagađenosti vazduha na ljudsko zdravlje u Evropi uzeta su u obzir tri najveća zagađivača – fine čestične materije PM2,5, azot-dioksid i ozon.
Zagađen vazduh ubija, a čini se da to još uvek nismo dovoljno ozbiljno shvatili!
Tehnološka rešenja i zelene inicijative
Eliminacija zagađenog vazduha je kompleksan problem kojem se mora pristupiti sistematično i odgovorno. Istraživanja dobrih praksi koje su postigle rezultate mogla bi biti dobar početak. Ugledanje na gradove koji su se izborili sa problemom, takođe.
Nedavno je prikazano kako Peking implementira napredne tehnologije i zajedničke inicijative u cilju smanjenja zagađenja i poboljšanja kvaliteta života građana. Među inovacijama se ističu masovna sadnja drveća, uvođenje električnih vozila i razvoj modernih sistema za monitoring vazduha.
Peking koristi kombinaciju tehnologije i prirodnih rešenja za borbu protiv zagađenja. Široko su primenjeni sistemi za pročišćavanje vazduha u javnim prostorima, dok se građani podstiču na korišćenje bicikala i javnog prevoza. Ovakve inicijative mogu biti prilagođene i za Srbiju, gde je ključno ulagati u obnovljive izvore energije i zelenu infrastrukturu.
Zahvaljujući ovome, Peking je smanjio koncentraciju PM2.5 čestica za 64 odsto, azot-dioksida za 54 i sumpor-dioksida za 89 procenata. Od 2013. do 2023. broj dana sa dobrim kvalitetom vazduha porastao je sa samo 13 na više od 300!
Pročitajte još:
Grad je prvo izgradio trodimenzionalni sistem nadzora kvaliteta vazduha, koji je pokazao gde je koncentracija zagađenja. Ukupno je postavljeno 1.500 senzora PM2.5 čestica širom grada. Konstrukcija ovih sistema je jednostavna i zasniva se na lako dostupnim tehnologijama i hardveru/infrastrukturi. Ipak, važno je uključiti stručnu i/ili naučnu zajednicu. Ona mora da utvrdi, na osnovu relevantnih podataka, šta je izvor zagađenja, kako nastaje, širi se i kako ga zaustaviti. Nakon toga, u Pekingu je uključeno i skeniranje zagađenja preko satelita, kako bi se na vreme izdavala upozorenja građanima i industriji o pikovima. Postrojenja na ugalj i čvrsto gorivo dobila su stroža pravila poslovanja. Počelo je njihovo smanjenje ili postavljanje svih neophodnih filtera i regulatora zagađanja. Sa puteva su kontrolisano i u etapama uklanjani najstariji automobili. Sistem javnog prevoza je istovremeno proširivan i prebacivan na struju i čistija goriva.
Plan smanjenja zagađenja je bio jasan, javno dostupan, transparentan i striktan – svi su morali da ga se pridržavaju. U njegovom sprovođenju morali su da učestvuju svi – gradske vlasti, privatni sektor, industrija i građani.
Uloga zajednice u rešavanju problema
Istraživanja iz Pekinga pokazala su da se pojedini značajni izvori zagađenja nalaze i do 1.000 kilometra udaljeni od grada. To ukazuje na izuzetnu važnost sveobuhvatne edukacije svih građana na svim nivoima i važnu ulogu zajednice.
Građani Pekinga aktivno učestvuju u inicijativama kroz sadnju drveća, reciklažu i učešće u edukativnim kampanjama. Bave se pitanjem kako smanjiti zagađenje vazduha svakodnevno. Više voze bicikle, koriste javni prevoz, kupuju električne automobile i manje se greju na ugalj i čvrsto gorivo. Naravno, lokalne, gradske vlasti i država daju olakšice i benefite za izbor ekoloških alternativa u svakom sektoru. Ipak, na podizanju svesti svih građana o ovom izuzetno važnom pitanju radi se kontinuirano, na svim nivoima.
Pročitajte još:
„Za većinu gradova koji su se uspešno izborili sa zagađenjem zajednički su jaka volja i istaknut pojedinac ili institucija. Da li je to gradonačelnik, gradska vlast ili institucionalni predstavnik nije presudno. Ali je važno da neko od početka do kraja procesa bude tu, da ga vodi ili ga makar javno zagovora. Činjenicama, ličnim primerom, edukacijom… Kao što je to Peking uradio transparentno i striktno, novi zakoni i regulativa, istovremeno doneti, ali i sprovođeni u svim ključnim sektorima su važni, ali je još bitnije njihovo izvršavanje i kontrola. To je ključ uspeha“, objašnjava Glinda Bathan-Baterina, zamenica izvršnog direktora, Clean Air Asia organizacije.
Kako smanjiti zagađenje vazduha kod nas?
Kako smanjiti zagađenje vazduha i kako će se Beograd i Srbija izboriti sa tim ostaje nam da vidimo. Za sada se čini da se dešava bilo šta konkretno. I dalje dišemo najzagađeniji vazduh u regionu, na kontinentu, svetu – izaberite sami odrednicu…
Pročitajte još:
Ono što možemo i što svakako treba da radimo jeste da vršimo pritisak na vlasti i institucije da rešavanje ovog problema počne što pre. Da dajemo primere, da o tome pričamo, ali i da svojim primerom podstičemo druge. Kao i uvek, malim koracima do velike promene. Šta ćete prvo uraditi da pokrenete izuzetno važno pitanje Kako smanjiti zagađenje vazduha kod nas?!
