Dolaskom praznika, podsećamo vas da to nije vreme samo za magiju i slavlje, već i idealna prilika za internet prevarante. Kako izbeći praznične prevare, savetuju nas upravo stručnjaci za sajber bezbednost kompanije Kaspersky. Oni su identifikovali nekoliko istaknutih prevara koje ciljaju potrošače u različitim regionima i na različitim jezicima. Među njima su i prevare aktivne u Srbiji, naravno, ali i brojni drugi primeri o kojima bi trebalo da budete informisani.
Zato smo mi tu 😉
Portugalska prevara sa prazničnim receptima
Prevara, prvenstveno usmerena na građane Brazila, počinje naizgled bezazlenim mejlom koji promoviše recept za kolač. Žrtve se podstiču da plate malu naknadu kako bi ga dobile. Verujemo da svako od nas poznaje makar jednu osobu koja bi platila da dobije taj recept! Nakon što se uplata izvrši, podaci sa kreditne kartice bivaju ukradeni.
Prevaranti prikupljaju identifikatore kakvi su CPF (Cadastro de Pessoas Físicas) i CNPJ (Cadastro Nacional da Pessoas Jurídicas), ključne za pristup bankarskim uslugama. Sa ovim informacijama, prevaranti obavljaju neovlašćene kupovine ili pristupaju žrtvinom računu u banci radi pravljenja još veće štete. Skup neki praznični kolač!
Lažne praznične prodavnice
Lažne onlajn prodavnice oponašaju izgled i funkcionalnost legitimnih sajtova za kupovinu. Nude sezonske proizvode poput ukrasa, poklona, pa čak i jelki sa velikim popustima. Ove stranice često deluju veoma lokalizovano i prilagođavaju jezik i valutu geografskoj lokaciji korisnika, koristeći podatke iz pretraživača. Žrtve obično dolaze do ovih prodavnica putem linkova iz oglasa ili iskačućih prozora.
Pročitajte još:
Cilj ovih sajtova je krađa novca. Takve prevare često kratko traju, jer ih legitimni prodavci brzo prijavljuju. Ali njihova šteta može biti velika i uglavnom je nepopravljiva.
Besplatan mobilni internet
Ova prevara koristi primamljivost besplatnih usluga, tvrdeći da nudi besplatan mobilni internet koji važi kod svih poznatijih operatora. Kako bi dobili besplatan internet, žrtve moraju da podele promotivni link sa 10–15 kontakata putem neke chat aplikacije. Na taj način se prevara eksponencijalno širi. Nakon deljenja, od žrtava se traži da unesu svoje lične podatke – ime, broj telefona i mejl. Prikupljeni podaci se zatim prodaju na dark web-u ili koriste za druge prevare. U nekim slučajevima, žrtve nesvesno preuzimaju malver koji ugrožava njihove uređaje, što dovodi do daljih zloupotreba.
Praznične isplate u ime državnih organa
Prevaranti se predstavljaju kao državni organi, obećavajući isplate povodom praznika. Kako bi primili isplatu, od žrtava se traži da popune anketu i unesu lične podatke poput imena i broja telefona. Pošto popune anketu, korisnici se pozivaju da podele link ka objavi sa svojim kontaktima putem WhatsApp aplikacije. Prikupljeni podaci se dodaju u baze za prevare a zatim prodaju trećim licima, koriste za fišing napade i krađu identiteta. Ova prevara se posebno koristi u zemljama u kojima je poverenje državnim institucijama veliko.
Nagradna igra sa luksuznim poklonima
U Indoneziji, prevaranti su pokrenuli lažne nagradne igre koje korisnicima nude priliku da osvoje luksuzni sportski automobil. Najčešće se koriste imejlovi za namamljivanje žrtava. Da bi preuzeli nagradu, od njih se traži da daju lične podatke kakvi su ime i prezime, broj telefona i adresa. Iako automobil nikada ne stigne u njihove ruke, ukradeni podaci se upotrebljavaju… Koriste se za krađu identiteta, fišing napade ili se prodaju na crnom tržištu za druge prevarantske aktivnosti.
Prevara sa poštanskim paketima
U Srbiji, tokom novogodišnjih praznika prošle godine, građani su masovno postajali meta prevaranata putem SMS poruka, WhatsApp-a i sličnih aplikacija. Poruke su obaveštavale korisnike da je isporuka njihove pošiljke obustavljena zbog netačnih podataka ili dodatnih troškova. U tekstu bi se nalazio maliciozan link koji je vodio na lažne stranice za unos ličnih podataka i adrese. Naravno, traženi su i podaci o platnim karticama. Kad lakoverni korisnik preda sve ove podatke postajao je najčešće meta bankarskih prevara i iznuda novca.
Član Nacionalnog sajber tima Sajber heroj Marko Gordić kaže da jepraznični period vreme kada mnogi poručuju poklone, obavljaju online kupovinu i često su pod stresom zbog brojnih obaveza.
„U toj užurbanosti, lako je prevideti znakove prevare. Apelujemo na sve da budu izuzetno pažljivi prilikom unosa svojih podataka na internetu. Zastanite na trenutak, razmislite i procenite ko bi zaista mogao da bude sa druge strane. S obzirom na to da nam se bliže novogodišnji i božićni praznici, preporučujemo dodatni oprez. Tako ćete izbeći potencijalne prevare i zaštititi podatke“, objasnio je Gordić.
Pročitajte još:
„Praznične prevare nisu nov fenomen, ali su evoluirale i postale sofisticiranije korišćenjem regionalnih tradicija i tehnologije. Praznična užurbanost čini ljude podložnijim prevarama – rasejani su, nestrpljivi da iskoriste popuste ili veruju promocijama koje odgovaraju prazničnoj atmosferi. Sajberkriminalci ne kradu samo novac – oni grade ogromne baze podataka sa ličnim podacima koje pokreću buduće prevarantske aktivnosti. Praznici su vreme radosti i darivanja, ipak, korisnici moraju ostati oprezni. Na taj način sprečiće prevarante da ih iskorišćavaju“, kaže Olga Svistunova, iz kompanije Kaspersky.
Saveti kako izbeći praznične prevare
Kako biste ostali sigurni ove praznične sezone, dajemo vam praktične savete, kao i uvek!
Proverite autentičnost sajtova i ponuda pre nego što izvršite kupovinu. Izbegavajte otvaranje linkova iz neželjenih imejlova ili poruka. Jasno ćete prepoznati neželjen mejl – po pošiljaocu, nespretno je napisan, požuruje vas na nešto.
Takođe, ne delite lične podatke, osim i samo ako ih šaljete verifikovanoj i pouzdanoj instituciji. Budite izuzetno oprezni i skeptični prema ponudama koje izgledaju previše dobro da bi bile istinite — obično nisu! Na kraju, ako niste u stanju sami sve da uradite, što nije sramota, prepustite to onome ko jeste! Koristite sveobuhvatno rešenje koji štiti računare i pametne telefone — to će vas zaštititi od fišing sajtova ili malvera.
Na kraju, ono na čemu uvek potenciramo kad tražite bilo koji način zaštite, pa i kako izbeći praznične prevare – mislite! Prvo mislite, pa onda kliknite. Zdrava doza sumnje i odgovorno ponašanje traju nedovoljno dugo da biste se kajali nakon klika…
