U digitalnoj eri, privatnost postaje sve važnija, naročito kad se uzme u obzir kako i zašto delimo lične podatke. Proces rezervacije smeštaja i drugih usluga tokom odmora često je povezan sa potrebom za deljenjem velikog broja ličnih informacija. Ovo može dovesti do različitih opasnosti, uključujući krađu identiteta i ciljane prevare. Skriveni rizici onlajn rezervacija zaista jesu izazov, ali imamo savete kako ih izbeći.
Psihološki faktori i brzopletost
Nevena Ružić, konsultantkinja za privatnost i zaštitu podataka, smatra da su brzina života i želja da se što pre završi postupak rezervacije smeštaja ključni faktori koji utiču na prekomerno deljenje ličnih podataka.
„Brzina i sve manje vremena rezultuju brzopletim odgovorima na pitanja, pa i ona koje se odnose na privatnost“, navodi Ružić.
Kad korisnici dobiju hitne poruke koje zahtevaju dodatne informacije, češće će izabrati da brzo završe proces, nego da insistiraju na objašnjenju zašto je neki podatak neophodan.
Istraživanje kompanije Kaspersky na uzorku od 1.008 ispitanika pokazuje da su građani Srbije izloženi različitim vrstama prevara. Oko 80 odsto ispitanika je izjavilo da veruje u tvrdnju Ništa u životu se ne dobija besplatno. To ukazuje na određeni nivo svesti o mogućim prevarama. Ipak, mnogi će i dalje nesvesno ili brzopleto deliti svoje podatke pod pritiskom vremena i hitnosti.
Rizici zloupotrebe
Teško je dati procenu učestalosti zloupotreba, ali sve se češće priča o internet prevarama, što ukazuje na njihov porast. To potvrđuje Kaspersky istraživanje koje pokazuje da je gotovo 80 odsto ispitanika dobilo ponudu previše dobru da bi bila istinita. One su često deo phishing prevara, gde prevaranti koriste naizgled verodostojne poruke ili linkove kako bi prevarili korisnike da otkriju lične podatke. Sve to može dovesti do krađe identiteta ili drugih oblika zloupotrebe.
„Činjenica da češće pričamo o onlajn prevarama govori da se one dešavaju i da prepoznajemo značaj obrazovanja i informisanja ljudi“, ističe Ružić.
Jedan od najčešćih rizika prekomernog deljenja informacija jeste krađa identiteta. Kada korisnici dele lične podatke na nesigurnim platformama ili kao odgovor na phishing poruke, postaju laka meta za prevarante koji mogu koristiti te informacije za otvaranje lažnih računa, uzimanje kredita ili čak vršenje kriminalnih dela u ime žrtve.
Svest korisnika
Svest o rizicima deljenja ličnih podataka raste, ali mnogi korisnici i dalje nesvesno dele podatke.
„Pojedini korisnici dele podatke o sebi nesvesni da to može biti negativno za njih. Neki drugi dele čvrsto uvereni da o tome ne treba da mare“, upozorava Ružić.
Istraživanje pokazuje da bi 72,9 odsto ispitanika otkrilo mejl adresu za popust na turistički aranžman. Otkrivanje podataka sa kreditne kartice daleko je manje prihvaćeno. Više od 80 odsto ispitanika to ne bi uradilo ni za kakve benefite. Ovo ukazuje na selektivnu svest korisnika o važnosti različitih tipova informacija koje dele. Ipak, korisnici jesu spremni da dele određene informacije za određene benefite. Na primer, 66,5 odsto ispitanika bi otkrilo mejl adresu za besplatne ulaznice za neki događaj.
„Na putu smo da postanemo svesni rizika. Ipak podizanje svesti kod onih koji misle da deljenje podataka nije važno predstavlja daleko teži poduhvat“, objašnjava Ružić.
Edukacija i zaštita
Jedan od najefikasnijih načina zaštite privatnosti je edukacija korisnika. Ružić ističe da mnoge platforme i same imaju korisne savete za korisnike – koje podatke ne treba da dele. Bolja upućenost pojedinaca, dakle svest i znanje, ključna je u zaštiti. Sa druge strane stručne kompanije u oblasti sajber bezbednosti, mogu značajno doprineti edukaciji korisnika kroz različite programe i kampanje.
„Stalno ponavljamo korisnicima da svoju sigurnost najvećim delom drže u sopstvenim rukama. Pored kvalitetnog rešenja za zaštitu uređaja preko kojih pristupamo internetu, osnovna informisanost i povećana pažnja kada delimo bilo kakve lične podatke neizostavni su kako bismo bili sigurni i izvan dosega sajber kriminalaca i prevaranata. Presudnu ulogu u podizanju svesti o ovome imaju obrazovne institucije, mediji ali i kompanije. Treba delovati adekvatnom, efikasnom obukom i pravovremenim upozoravanjem na pretnje“, tvrdi Dragan Davidović, generalni direktor kompanije Kaspersky za istočnu Evropu.
Antivirusi su primarna zaštita prilikom pretraživanja interneta za više od polovine korisnika. Ovo se odnosi na korisnike pametnih telefona, ali i privatnih i poslovnih računara. Međutim, sama upotreba antivirus programa nije dovoljna. Korisnici moraju biti svesni i drugih vidova zaštite. To što su korišćenje jakih i jedinstvenih lozinki za različite naloge, dvofaktorska autentifikacija i redovno ažuriranje softvera. Pridržavajući se ovoga skriveni rizici onlajn rezervacija postaće lakši za prepoznavanje i prevazilaženje.
Deljenje informacija
Istraživanje pokazuje da su društvene mreže najčešći izvor informacija o povoljnim cenama i akcijama. Slede ih TV reklame i pretraživači kao što je Google. Ovo ukazuje na činjenicu da korisnici često nisu svesni koliko su ranjivi na prevaru oslanjajući se na informacije društvenih mreža. Takve informacije svakako mogu biti lako manipulisane ili lažne.
Jedan od načina kako korisnici mogu da povećaju sigurnost jeste izbegavanje deljenja previše informacija na društvenim mrežama. Više od trećine ispitanika smatra da deljenje sadržaja na društvenim mrežama ugrožava njihovu privatnost. Približno petina veruje da su njihova podešavanja privatnosti dovoljno sigurna. Ipak, skoro četvrtina ne brine o tome, verujući da imaju potpunu kontrolu nad izborom sadržaja koji objavljuju.
Zakonski okvir
Zakoni koji štite privatnost korisnika su od ključnog značaja, ali retko štite pojedinca od njega samog.
“Pored pravila koja se odnose na obradu podataka i odgovornost onih koji obrađuju podatke, rekla bih da je bolja upućenost pojedinca, svest i znanje, ključna u zaštiti“, zaključuje Ružić.
Trenutni zakonski okvir u Srbiji pruža osnovnu zaštitu privatnosti korisnika, ali često nije dovoljno robustan da pokrije sve scenarije. Zato je neophodno da korisnici sami preuzmu odgovornost i brigu o tome da ne dele svoje lične podatke prekomerno.
Samokontrola i zaštita
Najgori scenariji prekomernog deljenja ličnih podataka mogu imati ozbiljne posledice, uključujući krađu identiteta i ciljane prevare. Istraživanja pokazuju da je svest o ovim rizicima u Srbiji na niskom nivou, ali raste.
Građani Srbije moraju da shvate da ih zakon i rešenja za zaštitu bezbednosti ne mogu u potpunosti zaštititi. Uz to moraće sami da preduzmu korake za zaštitu privatnosti. Edukacija, svest i korišćenje odgovarajućih sigurnosnih alata su ključni za smanjivanje rizika i zaštitu ličnih podataka u digitalnom dobu. Sad kad znate koji su skriveni rizici onlajn rezervacija i kako ih izbeći trebalo bi samo da – primenjujete naučeno!
