Tokom maja 2024. političari su „ustajali iz mrtvih“ u Indiji, a reper Eminem podržao je opozicione stranke u Južnoj Africi. Naravno, ove stvari se nisu zaista dogodile. Ipak, deepfake prilozi, kreirani pomoću generativne veštačke inteligencije, učinili su da izgleda upravo tako. Već sad vidimo kako političari, kampanje i obični ljudi koriste generativni AI u svim sferama politike. Veštačka inteligencija menja rezultate izbora širom sveta i ovo je tek početak!
2024. je godina veštačke inteligencije u politici
Mnogi Amerikanci fokusirani na novembar, ali 2024. je velika izborna godina i za ostatak sveta. Upravo su u toku izbori u Srbiji. Indija, najveća demokratija na svetu, završava svoje glasanje. Južna Afrika i Meksiko takođe izlaze na izbore ove nedelje. Evropska unija se priprema za parlamentarne izbore u junu. Ovo je najveća izborna godina u istoriji, a više ljudi je online nego ikada pre – iako ih je čak tri milijarde bez neta!
Glasači u Indoneziji nedavno su videli video preminulog diktatora kako podržava svog političkog naslednika. U Američkoj Samoi, neki birači su dobili personalizovanu poruku od malo poznatog predsedničkog kandidata, Džejsona Palmera. On je pobedio predsednika Džoa Bajdena na izborima na toj teritoriji. Veštački generisani glasovi pozivali su tokom predizborne kampanje u Indiji glasače i razgovarali u ime kandidata s njima.
Milijarde pregleda zbog AI pomoći
Sve ovo se zaista desilo. I ovo su samo neki od načina na koje generativna veštačka inteligencija preoblikuje svet politike, izbora i demokratije. Zbog toga što je dostupnija nego ikad, veštačka inteligencija se sve više i (zlo)upotrebljava.
Na primer, TikTok-ovi sa AI generisanom slikom koja Prabovoa Subianta, bivšeg ministra odbrane Indonezije i sadašnjeg predsednika, prikazuje kao simpatičnog i ljupkog, pregledani su više od 19 milijardi puta. Ovom čoveku je u jednom trenutku bio zabranjen ulazak u SAD i druge države zbog navodnih kršenja ljudskih prava.
AI spreman za promene, a kako ga prepoznati
Stručnjaci znaju da je generativna veštačka inteligencija spremna da drastično promeni informativni pejzaž. Problemi koji već dugo muče tehnološke platforme – dezinformacije, prevare i uvredljiv sadržaj – verovatno će se pojačati. Ovo će se desiti čak i uprkos zaštitnim merama koje kompanije tvrde da su postavile.
Postoji nekoliko načina da se utvrdi da li je nešto napravljeno ili modifikovano pomoću veštačke inteligencije. Ipak, zavisi da li neko to ume da prepozna ili čak i da li to želi? Pre svega, ljudi ili kampanje mogu da potvrde AI upotrebu kad je nešto prirodno logično. Ekipe koje proveravaju činjenice mogu da analiziraju i opovrgnu bilo šta uz jasno dato obrazloženje zašto je nešto lažno. Ponekad, ako imamo sreće, sadržaj je obeležen vodenim žigom, što znači da je nešto generisano ili promenjeno pomoću AI. Ali, realnost je da ovo verovatno obuhvata samo deo onoga što je već prisutno.
To nas dovodi do sledećeg problema. Kao što je britanski novinar Peter Pomerantsev rekao: „Kada ništa nije istinito, sve je moguće”. U informativnom ekosistemu gde bilo šta može biti generisano veštačkom inteligencijom, lako je političarima ili javnim ličnostima da kažu da je nešto stvarno lažno – što je poznato kao „dividenda lažova”. To bi moglo da znači da će ljudi možda manje verovati informacijama čak i kada su istinite. Što se tiče ekipa koje proveravaju činjenice i novinara, mnogi nemaju dostupne alate da procene da li je nešto napravljeno ili modifikovano veštačkom inteligencijom. Ovo zahteva timove ljudi, vreme i resurse. Zato, šta god ova godina donese, verovatno će biti samo vrh ledenog brega.
Nije sve tako crno, ali ovo je samo početak
Ali samo zato što je nešto lažno – ne znači da je loše. Loša je namera s kojom se veštačka inteligencija koristi za neke stvari. Deepfake prilozi su našli mesto u satiri, čet botovi mogu da pruže informacije, da zaista ubrzaju i automatizuju neke procese, a personalizovana kampanja može da učini da se ljudi osećaju primećenim od strane svojih političkih predstavnika.
Mnogi izveštaji o ovim problemima su jednokratni, ispituju ili proveravaju pojedinačne slučajeve. Naravno, i taj rad je važan, ali ne obuhvata globalni opseg i širinu, kao ni načine na koje se ovi alati koriste. Zato će sve više ozbiljnih novinarskih ekipa do kraja godine pratiti upotrebu generativne veštačke inteligencije širom sveta, kroz više od 60 izbora. U tim projektima pratiće se upotreba AI koja je, u nekim slučajevima, već dostigla milione ljudi…
I, kako rekosmo na početku – veštačka inteligencija menja rezultate izbora širom sveta i ovo je tek početak!
Izvor: WiReD.
