Modna industrija smatra se, posebno brza moda, jednim od najvećih zagađivača planete. Osim toga, radnici, uglavnom žene, izložene su nehumanim uslovima u kojima rade. Bez pristupa čistoj pijaćoj vodi, u dodiru sa toksičnim hemikalijama i često seksualno ugrožene. Zbog toga veliki broj neprofitnih i drugih organizacija, među kojima je i Remake Our World, dižu glas i podižu svest o lošem uticaju modne industrije, posebno brze mode, na sve više ljudskih života. Isto tako i ne manje bitno – brza moda uništava planetu jednako razorno kao teška industrija.
Moda je lepa. Ali njena pozadina nije. A pozadinu mnogi ne vide ili ne žele da vide. Zato i pričamo ovu priču, da podignemo svest o odgovornoj upotrebi mode. O prestanku manične kupovine i gomilanju odeće na deponijama koje se ne razlažu vekovima. Loš uticaj mode je sve veći, a odgovoran svet pokušava na različite načine da ukaže na to.
Reels na Instagram mreži privukao je pažnju gotovo pola miliona ljudi za tek nekoliko dana. Da li i vas ilustruje ovako nešto?
Ako je to istina – možda je vreme za izazov #NoNewClothes. Pogledajte o čemu se radi!
Zašto #NoNewClothes?
Svrha izazova jeste da zastanemo i razmislimo o vrednostima koje želimo da nosimo. Da razmislimo o ulozi koju možemo imati u rešavanju prekomerne potrošnje kako bismo promenili modnu industriju. Prihvatanjem izazova da ne kupujemo novu odeću – bilo da to znači da ne kupujemo ništa ili samo polovnu odeću – tokom 90 dana, smanjićemo svoj karbonski otisak, ograničićemo količinu otpada koji šaljemo na deponiju i zadržati teško zarađen novac dalje od kompanija koje nanose štetu ljudima i planeti.
Šta omogućava ispunjenje izazova
Mogli biste da uštedite 3.900 litara vode, 307 kilograma CO2, 9 kilograma otpada i prosečno da uštedite 286 dolara.
Odbačenoj odeći OD VEŠTAČKIH MATERIJALA potrebno je oko 200 godina da se potpuno razgradi
TechZone
Kakav je širi uticaj ovog izazova
Dok su većina modnih rukovodilaca muškarci, žene čine 80 odsto radne snage modne industrije. Suočavaju se s eksploatacijom na svakom nivou – od proizvodnje i prodaje, do upravljanja otpadom. Čak 93 odsto radnica u tekstilnoj industriji nije plaćeno dovoljno za pristojan život i trpe nesigurne radne uslove. To uključuje i široko rasprostranjeno seksualno uznemiravanje, tvrdi Remake Our World neprofitna organizacija.
Nesigurnosti potrošača se koriste za povećanje prodaje. U međuvremenu, 92 miliona tona tekstila se odbacuje svake godine, pri čemu mnogo toga završi u tzv. zemljama Globalnog juga. Da bi upravljale ogromnim prilivom otpada, žene u Gani su, na primer, često zaposlene kao nosači, poznate kao kayayei. Te žene trpe hronične bolove i ponovljene povrede od nošenja teških tereta o kojima niko ili retko ko brine, pa i one same…
Odeća ima ogroman ekološki uticaj
Jeftina odeća se pravi od fosilnih goriva. Jer, jedini način da se napravi tolika količina odeće koju danas težimo da proizvedemo jeste korišćenjem poliestera. A poliester je – fosilno gorivo! Odbačenoj odeći potrebno je oko 200 godina da se potpuno razgradi. Ovakva odeća sadrži opasne hemikalije i mikroplastična vlakna.
Takođe, ovakva odeća oslobađa gasove staklene bašte ugrožavajući planetu i zdravlje ljudi u blizini deponija. A ljudi žive pored deponija, zar ne?!
Prekomerna kupovina ima negativan uticaj i na mentalno zdravlje
Modne korporacije nas na različite načine izazivaju da kupujemo sve više i više. Kada je „brza moda“ uzela maha krajem 1990-ih i početkom 2000-ih, giganti brze mode su se fokusirali na lansiranje novih kolekcija umesto na dostupnost najprodavanijih proizvoda. Vremenom, na ovaj način obučili su svoje kupce da ne razmišljaju pre nego što nešto kupe. Istina je da mnoge studije sugerišu da nas kupovina više stvari ne čini srećnijima na duže staze – zapravo, materijalizam je povezan sa povećanom usamljenošću, a usamljenost zauzvrat povećava materijalizam.
Brza moda uništava planetu. Napravimo zajedno svi sitan korak ka boljem sutra. Krenimo od jedne stvari koju nećemo kupiti. Ili ćemo je reciklirati. Posle će već biti lakše. Neka nam to postane rutina. Da kupujemo manje, a recikliramo više – imamo i gde i kako. Svest o tome je bitna za sve nas!
