Nedavno smo govorili o uličnoj rasveti, koja je deo građevinskih poduhvata u Olimpijskom selu u Parizu. Danas imamo novu priču o sličnoj temi – ne očekuje se oporavak građevinske industrije ni tokom ove godine. Ovo ne tvrdimo mi, već stručnjaci koji su se bavili značajnim istraživanjem, čiji je deo bila i Srbija.
U nedavnom istraživanju konsultantske kuće Horváth, učestvovalo je više od 30 članova upravnih odbora građevinskih kompanija. Otkriveno je da je 2023. godina završena s prosečnim rastom prodaje od svega četiri procenta. To je upola niže od prosečnog rasta u svim drugim sektorima (8,1 procenat). Takođe, rast cena materijala i stalne kadrovske promene, i dalje predstavljaju značajan ili čak veoma ozbiljan problem za 70 odsto građevinskih kompanija.
Zbog svega ovoga su predstavnici građevinskog sektora uzdržano optimistični s prognozama za 2024. godinu. Uz prognoziran rast prodaje od 5,5 procenata, neće doći do oporavka građevinskog tržišta. Razlog je to što kad se u proračun uključi i efekat inflacije – ne ostvaruje se realan rast.
“Razvoj poslovanja u građevinskoj industriji zavisi od investicionog okruženja, koje nije samo pod uticajem kretanja cena i kamatnih stopa, već i veoma snažnih psiholoških faktora, poput zabrinutosti zbog slabljenja cena nekretnina ili neizvesnosti izazvanih raspravama o strožim energetskim zahtevima. Mnogi investitori trenutno primenjuju takozvanu taktiku čekanja, odlažu investicije ili ih u potpunosti dovode u pitanje – što dovodi i do zabrinutosti drugih igrača na tržištu“, objašnjava Maria Boldor iz konsultantske kuće Horváth.
Obezbeđivanje likvidnosti najvažniji zadatak
U ovom kontekstu, nije iznenađujuće što obezbeđivanje likvidnosti predstavlja glavni prioritet menadžmenta građevinskih kompanija. Dve trećine ispitanika dalo je ovom pitanju veoma visok prioritet. Više od polovine njih optimizaciju troškova i profita dodatno je ocenila veoma važnim.
Opadanje profitabilnosti sprečava industriju da ostvari važne i hitno potrebne transformacije. Zbog toga su inovacije i upotreba održivih materijala pali niže na listi prioriteta. Projekti digitalizacije takođe su izgubili na važnosti.
Dodatni akutni problemi
Prema istom istraživanju, svaka peta građevinska kompanija bila je barem jednom godišnje žrtva sajber napada sa štetnim posledicama. Investicije u onlajn zaštitu su stoga neophodne i moraju se staviti na listu prioriteta. Dodatno, pored materijala, troškovi u vezi sa zaposlenima ne prestaju da rastu. Zbog toga učesnici istraživanja očekuju gotovo šestoprocentno povećanje kadrovskih troškova. Važno je napomenuti i to da čak 82 odsto ispitanika akutno oseća efekte nedostatka radne snage čak i u ovako „mlakom“ tržišnom okruženju.
Studija zaključuje da veće plate same po sebi više nisu dovoljne da privuku i zadrže kvalifikovane radnike neophodne građevinskoj industriji. Zbog ovoga će kompanije morati da ih privuku fleksibilnijim poslovnim aranžmanima, čije osmišljavanje i realizacija, takođe iziskuju vreme i resurse. Dakle, oporavak građevinske industrije zavisi od mnogobrojnih i složenih, usko povezanih izazova, koji se moraju rešavati prioritetno.
